Herodot i njegovo doba

Herodot je svoje delo „Istorija“ nazvao „Historijes apodeksis“, što u prevodu znači „prikazivanje onoga što je doznao, doživeo i proučio“. Tako je ovaj naučnik, koga nazivaju „ocem svetske istoriografije“, pristupao svom radu.

Neumorni putnik, radoznao pripovedač, pobožni pesnik, tumač ljudskih sudbina i strasni zagovornik slobode i demokratije Periklove Atine, ostavio je skromne podatke iz svog života, ali je prema običaju antičkih velikana znao da će mu slava i ime živeti dokle god potonje generacije budu proučavale njegovo delo.

Podaci o Herodotu konstruisani su na osnovu kasnijih helenskih i rimskih pisaca poput Suida, Plutarha, Aula Gelija. Prema tome, Herodot se rodio u maloazijskoj pokrajini Kariji u gradu Halikarnasu 484. godine p. n. e. Potiče iz jedne ugledne helenizovane porodice (otac karijskog, majka helenskog porekla). Još od rane mladosti interesovao se za filozofiju, helensku literaturu i istoriju.

Na svojim putovanjima prikupljao je materijal i beležio u svojim delima. Putovao je od Male Azije, Palestine i Fenikije do Memfisa, Tebe i šireg dela severne Afrike do južne Italije. U svojim srednjim godinama došao je u Atinu i ubrzo se sprijateljio sa Periklom i Sofoklom. Čak je pomenut u Sofoklovim tragedijama (Antigona i Tračanke).

Na osnovu Herodotove bogate zaostavštine iz umetnosti, nauke, religije, društvenih odnosa, i drugi istraživači lako mogu zamisliti razdoblje u kome je živeo taj slavni naučnik i pisac. Herodotova „Istorija“ ima devet knjiga (očigledno prema broju muza preuzeto i imenovano: Klija, Euterpa, Talija, Melpomena, Terpsihora, Erato, Polimnija, Uranija i Kaliopa).

Njegovim savremenicima je sigurno bilo dragoceno da se preko ovakvih zapisa upoznaju sa udaljenim zemljama i narodima. Današnjeg čitaoca Herodotovog dela privlači književna vrednost, neposrednost, vedrina u iskazivanju i radoznalost u zapažanjima. Ali ono što ovom delu kao i drugim delima antike daje posebnu čar jeste stav prema čoveku, razumevanje prema čoveku u svim životnim okolnostima iako su u njima opisani postupci ljudi određeni voljom bogova.

Herodotova „Istorija“ govori o sukobima između Azije i Evrope u mitsko doba, opisuje istoriju Atine, Persije, govori o Skitima, opisuje Darijeve pohode, običaje u drevnom Egiptu, beleži istorijske, geografske i etnografske podatke. Na primer, za Herodota je pojam Evropa podrazumevao južne i srednje, donekle i istočne delove ovog kontinenta dok su severni deo i granica prema Aziji kao i zapadni deo za njega bili nepoznati.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.