Možemo li preduprediti karcinom dojke

O karcinomu dojke, rizičnim grupama i, između ostalog, preventivi i lečenju, za Internet portal RTS-a razgovarali smo sa dr Markom Jevrićem, specijalistom opšte hirurgije sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Prema statističkim podacima, koliko je obolelih od karcinoma dojke u svetu, a koliko u Srbiji?

„Godine 2012. u svetu je registrovano oko 1,6 miliona novih slučajeva bolesti i više od 520.000 smrtnih ishoda sa ovom dijagnozom, što čini 25 odsto svih malignih bolesti ženske populacije, odnosno 14 odsto svih smrtnih ishoda zbog maligniteta. Raspodela broja obolelih u svetu gotovo je ravnomerna, dok je broj smrtnih ishoda u zemljama u razvoju za oko 40 odsto veći. Broj novoobolelih žena od karcinoma dojke u Srbiji je oko 61,4/100.000, a stopa umiranja 20,4/100.000.“

Kolika je učestalost obolevanja?

„Celoživotni rizik, odnosno kumulativna verovatnoća obolevanja od karcinoma dojke iznosi 12,5 odsto, odnosno jedna od osam žena može očekivati da će tokom života oboleti od ove bolesti. Geografska distribucija karcinoma dojke na globalnom nivou nije ravnomerna. Područja sa najvećom učestalošću su zapadna Evropa (89,9/100.000), Australija i Novi Zeland (85,5/100.000), severna Evropa (84/100.000), Severna Amerika (76,7/100.000) i južna Evropa (68,9/100.000). Područje najniže učestalosti karcinoma dojke je istočna Afrika (19,3/100.000). Učešće karcinoma dojke u strukturi obolevanja i umiranja od malignih bolesti u Srbiji može se videti u tabeli:

Važno je napomenuti da je ukupna struktura obolevanja i umiranja od malignih tumora u našoj zemlji značajno različita u odnosu na razvijeni svet, pre svega zbog znatnog učešća karcinoma grlića u obolevanju i umiranju od malignih tumora, koji se u razvijenim zemljama ne nalazi ni među deset najčešćih lokalizacija.“

Koji su faktori rizika za nastanak ove bolesti?

„Faktori rizika se mogu podeliti u dve grupe: u prvoj su oni koji nisu podložni promenama (nemodifikujući faktori), a u drugoj oni na koje se može uticati (modifikujući faktori). Ukupni rizik za nastanak raka dojke zavisi od prisustva i kombinacije ovih faktora kod svake osobe. Uzrast je jedan od faktora ‒ sa porastom uzrasta raste i verovatnoća nastanka raka dojke. Rasna pripadnost, takođe ‒ veće stope obolevanja zabeležene su kod pripadnica bele rase nego kod crne. Žene sa pozitivnom porodičnom anamnezom imaju veći rizik za nastanak ove bolesti i rizik se povećava sa povećanjem broja bliskih srodnika. Žene lečene od karcinoma dojke imaju 1,4 do 6,3 puta veću verovatnoću da dobiju tumor u suprotnoj dojci. Različita benigna oboljenja dojke se dovode u vezu sa manje ili više povećanim rizikom za nastanak karcinoma dojke.

Različiti reproduktivni faktori se dovode u vezu sa nastankom raka dojke: nerađanje, kasna prva trudnoća, rana prva menstruacija, kasna menopauza. Gojaznost u postmenopauznom periodu povećava rizik od 1,2 do 3,5 puta. Upotreba hormonske supstitucione terapije takođe povećava rizik. Žene koje su u mladosti lečene radioterapijom odnosno bile izložene dejstvu jonizujućeg zračenja u predelu grudnog koša imaju veći rizik obolevanja. Brojne studije su potvrdile da je konzumiranje alkohola povezano sa većim rizikom. Fizička neaktivnost je nezavisan faktor rizika za nastanak raka dojke.“

Koliko su u našoj zemlji žene svesne važnosti preventive, odnosno redovnih pregleda? Šta kaže Vaše iskustvo, koliko su zapravo informisane?

„Značaj preventivnih pregleda jeste u tome što se njima uočavaju sve promene, malignog i premalignog karaktera. Ukoliko se pravovremeno otkriju, lečenje je lakše i psihološka trauma kod žena se minimizira, a samim tim je i ishod bolesti povoljniji. Stiče se utisak da je svest o značaju preventivnih pregleda u manje razvijenim delovima zemlje na nižem nivou nego u većim gradovima. Kampanje na polju edukacije i preventivnih pregleda proteklih godina, ipak, daju određene rezultate.“

Da li u poslednje vreme dolazi više ili manje žena u poodmaklom stadijumu (kada je mogućnost lečenja i izlečenja mnogo manja)?

„Žene polako postaju odgovornije prema svom zdravlju. Ipak, i pored svega navedenog, jedan broj pacijentkinja se javlja u stadijumu odmakle bolesti, kada je lečenje limitirano. Ukoliko kod takvih pacijentkinja nije moguće specifično onkološko lečenje na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, postoji ambulanta za suportivnu i simptomatsku terapiju te se na taj način tretiraju simptomi bolesti. Broj takvih pacijentkinja je u proteklim godinama manji nego ranije.“

Da li se srećete sa pacijentkinjama koje odbijaju lečenje i koje otvoreno kažu da će se „lečiti“ alternativnim metodama? Šta im poručujete?

„Ukoliko pacijentkinje posegnu za alternativnim metodama lečenja, savet je da je opasno zaobići medicinu i lečiti se drugim metodama. Osnovni vid lečenja raka dojke je hirurgija, radioterapija, hemioterapija, hormonska terapija i, u novije vreme, biološka terapija!“

Da li i kod nas jača trend preventivnog odstranjivanja dojki i pre eventualnog obolevanja od raka zbog genetičkih predispozicija i kakav je Vaš stav o tome?

„Broj žena koje se iz preventivnih razloga odlučuju na odstranjivanje dojki udvostručio se u poslednjih 15 godina u SAD i nekim drugim razvijenim zemljama. Prisustvo mutacija u genima BRCA1/BRCA2 ukazuje na mogućnost obolevanja od karcinoma dojke aktuelno zdravih osoba i zbog toga je važno da se te promene (mutacije) uoče u porodici i da se identifikuju potencijalni nosioci bolesti. Rizik obolevanja BRCA1/2 vezanog karcinoma dojke kod žena varira u rasponu od 45 do 87 odsto. Žene nosioci mutiranog gena imaju 33‒50 odsto verovatnoću da obole od raka dojke pre 50. godine života i imaju veći rizik od nastanka obostranog raka dojke. U takvim situacijama je neophodno predočiti pacijentkinji rizike obolevanja i odluke donositi multidisciplinarno uz saglasnost i učešće pacijenta.“

Osim redovnih odlazaka na preglede, šta još svaka žena treba i može da uradi kako bi preduhitrila eventualno obolevanje od karcinoma dojke?

„Glavni vid zaštite je samostalni pregled dojki uz redovan odlazak kod lekara, a to se naročito odnosi na žene starije od 45 godina. Jedan od najboljih načina zaštite je izbalansirana ishrana, a ženama se naročito savetuje da prestanu da konzumiraju alkoholna pića, koja su opasan okidač za nastanak karcinoma dojke. Održavanje optimalne telesne težine i redovna fizička aktivnost neophodni su jer smanjuju rizik od nastanka ove bolesti. Procena rizika za nastanak raka dojke, kao i odgovarajući saveti za promenu stila života trebalo bi da budu sastavni deo rutinske preventivne prakse, posebno kod žena posle menopauze.“