Kad logika nije dosledna

Avaj ‒ ovu fatalnu pojavu prezreše upravo oni za njen nastanak zaslužni. Dubina i intenzivnost prezira prosto izazivaju potrebu da se (ona), sledstveno logici, (od)brani: u jednoj datoj konstelaciji, u jednom kontekstu i opštoj atmosferi, sve je bilo upravo onako kako je trebalo da bude. Niko nije ni krivlji ni ʼpravijiʼ. Na Grenlandu se uzgajaju pomorandže.

Ali, situacija se unekoliko usložnjava. Rekonstrukcija vrednosti zahteva takve reforme da neki manji tresak od atomskog nije ni dostojan da ih najavi. Jedino ukoliko se nauka i umetnost osete dovoljno stabilnim da se postave u okvire jedne generalne ideje, taj proces će moći da izazove niz unapred obezbeđenih posledica.

Elem, da vidimo kako je, po logici stvari, trebalo da se razvija istorijat nauka.

Teorijska nauka se uzdiže nad praktičnom (tehnikom). Postavivši ovu estetiku, umetnost uviđa da je (u pravo vreme) remek-delo oduvek blisko naučnom.

Arhitekta mora da zna da slika, a vajar da poznaje statiku koliko i arhitekta. Muzika i matematika su najsrodnije discipline, jer počivaju na istim principima ‒ na broju i percepciji.

(Svaka istorijska skretnica povlačila je ne samo promenu načina mišljenja već i zamenu celokupnog materijalnog sistema umetnosti. Ako su braća Van Ajk i Antonelo počeli drugačije da slikaju, oni su automatski promenili i tehnologiju boje. Ako se pak Antonelova tehnologija u nečemu eventualno razlikuje od Matisove, petsto godina docnije, to je u tome što je ona prva bolja. Bez obzira na bilo kakav čisto estetički postupak, ovakva situacija je neodrživa jer je paradoksalna.)

Deficitne kada su čiste...

Vrativši se na logični tok istorije, muzika se oduvek definisala kao fizika u službi psihologije, tako da bi bilo neshvatljivo da jedan kompozitor ostane bez elementarnih pouka o bogatom fondu eksperimentalne psihologije. Pošto stari dobri instrumenti više neće biti u stanju da „otpevaju" deonicu koju im nudi moderna akustika, muzičar će postati magistar nauka, ili neće biti potreban. Književnik će morati da zna i više od njega, jer se analfabete neće tolerisati. O procesu izrade filma (koji čvrsto obuhvata sve umetničke discipline), kao i o fizičkim zakonima po kojima se on odvija, trebalo bi da bude informisan svaki iole etabliran reditelj.

A u šta smo, u međuvremenu, stigli? Sve bežeći od početka...

Izmirenje nauke i umetnosti koje zastupaju neki najproverenije misaono osposobljeni, dobronamerni ljudi, jednostavno nije dovoljno. Ono se može primeniti na pojam profesije (pre svega), te na socijalne kategorije, jer postoji izvesna društvena konkurencija te dve elitne ljudske aktivnosti: zato što su obe deficitne, kad su čiste.

Društvena solidarnost je, razume se, potrebna, ali je ona samo ambalaža suštine stvari. Potrebno je bilo da se negde dole, u zajedničkom temelju, uzida jedna volja, jedan zadatak i (što je najbitnije) jedno znanje o funkciji prirode čoveka, čije bismo zakonitosti svi skupa dosledno, kroz istoriju poštovali.

Ne bismo li, logičnim tokom, evoluirali.