Laserska mikroskopija u službi nauke

„To je prvenstveno snimanje delova tog insekta, ali dubinski, tako da kroz ljušturu možete da vidite šta se dešava unutra, odnosno kakvu strukturu imaju pojedini organi. To je ono što ova tehnika može da nam obezbedi zbog svoje specifičnosti, zbog interakcije samog laserskog snopa sa biološkim materijalom", kaže dr Aleksandar Krmpot, viši naučni saradnik u Institutu za fiziku.

„Ustanovili smo da pomoću naše tehnike vrlo lepo može da se vidi hemoglobin u crvenim krvnim zrncima i njegova prostorna razmena. Dakle, u stanju smo da napravimo dva-de i tri-de slike eritrocita i njihovih praznih membrana koje su pogodni nosači za ciljanu isporuku lekova u organizmu. Tako možemo da procenimo tačno gde je i koliko je hemoglobina ostalo nakon postupka postepene hemolize", objašnjava dr Krmpot.

Naučnici Centra za fotoniku i Laboratorije za biofiziku bave se i hirurgijom na nivou ćelije, tj. nanohirurgijom koja omogućava razne kontrolisane tretmane ćelija na više različitih načina.

„Bavimo se ispitivanjem jonskih kanala u ćelijskim membranama ćelija gljiva. Time se vrlo malo ljudi bavi iz tehničkih razloga, zato što za razliku od ćelija životinja, ćelije gljiva poseduju ćelijski zid", objašnjava Katarina Stevanović, doktorand biofizike Univerziteta u Beogradu, koja sa kolegama iz Instituta za fiziku razvija tehniku koja bi bila spoj laserske hirurgije i elektrofiziologije.

„Koristimo laserski impuls da na kontrolisan način izbušimo deo ćelije gljive da bismo onda daljom manipulacijom preparatom mogli da dođemo do tzv. protoklasta, odnosno čistih membrana koje onda mogu da se ispituju", navodi Katarina.

Kada je u pitanju laserska mikroskopija, naši fizičari koriste tzv. femtosekundni laser koji ispaljuje milion impulsa u sekundi, a jedan impuls traje svega 150 femtosekundi, tj. 150 milionitih delova milijarditog dela sekunde. Poređenja radi, to je kao jedna sekunda u odnosu na celokupno trajanje ljudske civilizacije, pa i malo više.