Svet slobodan od parazita

Šesnaest godina kasnije, na skupu Društva za tropsku medicinu u Njujorku, Stol je primetio da je razvijanjem novih lekova učinjen veliki napredak u borbi protiv malarije, ali da rudarska glista „ostaje velika infekcija čovečanstva".

Danas se malo toga promenilo. Ovaj parazit može 'fino' da živi u ljudskom organizmu i da ga gotovo neprimetno zarazi. Ljudi, kao vrsta, pate od mnogih hroničnih infekcija parazitima. Naučnici su ih grupisali u „zaboravljene tropske bolesti" kako bi skrenuli pažnju na njihovu rasprostranjenost.

Među tim bolestima, ankilostomijaza je jedna od najtežih i široko rasprostranjenih. Životni ciklus rudarske gliste koristi sve prednosti domaćina. Ancylostoma duodenale ‒ rudarska glista ‒ jeste nematoda, valjkasti crv. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalazi mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Ženke dostižu 10‒13 mm, a mužjaci 8‒11 mm.

Ta životinjica boravi u toploj i vlažnoj zemlji, gde leže jajašca koja se razvijaju u larve; nakon pet do deset dana one postaju zarazne. Čovek se zarazi hodajući bos po zemljištu endemskog područja. Larve kroz krvne sudove nalaze put do pluća; kasnije bivaju iskašljane u usta i gutanjem dospevaju do tankog creva, gde sazrevaju u odrasle jedinke. Infekcija rudarskom glistom najčešće prolazi bez simptoma. Ponekad se na mestu ulaska parazita kroz kožu mogu javiti vezikule i pustule, koje su praćene svrabom. Zbog prisustva nematoda u tankom crevu, nastaju krvarenja iz digestivnog trakta koja dovode do teške anemije, bola u abdomenu, dijareje, gubitaka apetita i smanjenja telesne težine.

Prema najnovijim procenama Nacionalnog instituta za zdravlje SAD, negde između 576 i 740 miliona ljudi na svetu zaraženo je rudarskom glistom. Godine 2006. međunarodna grupa naučnika pokrenula je „Globalnu mrežu" za zaboravljene tropske bolesti, inicijativu da se spreči širenje infekcija rudarskom glistom i drugih tihih i niskoprofilnih infekcija.

„Oboljenje se najčešće javlja u tropskim i suptropskim područjima. Rasprostranjeno je među decom i ženama koji žive u siromašnim sredinama, i imaju male mogućnosti da promene mesto boravka", kaže Piter Hotez, predsednik Instituta za vakcine Sabin, i jedan od osnivača „Globalne mreže". Izgleda da takozvane bolesti siromaštva i loših sanitetsko-zdravstvenih uslova idu u paketu. Ako je osoba u riziku od infekcije rudarskom glistom, u opasnosti je i od drugih infekcija koje se prenose kontaminiranom zemljom i zagađenom vodom. Ali Hotez naglašava da ako se preduzmu adekvatni koraci, sedam najrasprostranjenijih „zaboravljenih tropskih bolesti" ‒ uključujući rudarsku glistu, elefantijazu i onhocerkozu ili „rečno slepilo" ‒ mogu da se iskorene do 2020. godine.

Kako je reč o užasnim, ali izlečivim bolestima, sa kojima ljudi ne moraju da žive, „Globalna mreža" pokrenula je kampanju „End7" u partnerstvu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Fondacijom „Bil i Melinda Gejts", istraživačima vakcina i farmaceutskim kompanijama.

Dodatno, nakon Nobelove nagrade za medicinu 2015. te zaboravljene tropske bolesti vraćene su u fokus. Tri istraživača nagrađena su za pronalaženje novih lekova protiv parazitskih infekcija: Vilijam C. Kembel i Satoši Omura za otkriće nove terapije protiv infekcija izazvanih valjkastim crvima i Juju Tu za otkriće nove terapije protiv malarije.

Lekovi protiv parazita ključni su deo kampanje „End7", u okviru koje se kontingent medikamenata redovno distribuira nastavnicima u školama u oblastima visokog rizika, a oni ih zatim daju učenicima. „U endemskim područjima je preporučeno preventivno davanje terapije jednom ili dva puta godišnje", kaže Hotez. Iako je izvesno da će se neka druga oboljenja pojaviti, mogućnost zaraze od tih parazita sada je umnogome redukovana.

Iako ti paraziti nisu smrtonosni za domaćina, oni svakako nisu deo humanog mikrobioma. To su fascinantni uljezi koji eksploatišu domaćina, narušavaju zdravlje i zaustavljaju napredak. Konačni cilj kampanje „End7" je oslobađanje ljudske vrste od parazita, jer kako je Stol još 1962. godine rekao: „jedino kada društvo budu činile individue slobodne od parazita, saznaćemo za šta je sve ljudsko biće sposobno".