Energija vode

Glavna prednost hidroenergije je obnovljivost. Ona se regeneriše i ima izuzetno visok nivo efikasnosti. Hidroenergija je i veoma ekonomična. To je jedan od najjeftinijih izvora energije. Zato se danas u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju gradi veliki broj novih brana i hidroelektrana. Ali mnogi krupni projekti te vrste izazvali su ozbiljnu zabrinutost. Hidroenergija okolinu oštećuje manje od drugih vrsta energije. Ali i ona stvara ekološke, a posebno društvene probleme.

Društveni problemi nastaju kad hidroenergetski projekti dođu u sukob s interesima lokalnog stanovništva. Kontroverze koje izaziva hidroenergija često su uzrokovane društvenim sukobima. Najvažnije pitanje je ko zaista ima korist od hidroenergije.

Stručnjak za obnovljivu energiju Govind Pokarel veruje da hidroenergija može biti od presudne važnosti za razvoj njegove zemlje, Nepala. Širom Himalaja, drvo je glavni izvor energije. Pokarel smatra da sjajne nove mogućnosti ne leže u fosilnim gorivima, već u hidroenergiji.

U Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama Persijskog zaliva naftu eksploatišu državne ili privatne kompanije. Međutim, hidroenergija je u celom svetu decentralizovan resurs. Zato je potreban okvir za eksploataciju hidroenergije kako bi korist imalo i lokalno stanovništvo i ljudi zainteresovani za ulaganje u taj decentralizovani izvor energije.

Visoko u planinama, daleko od prestonice Katmandua, nalazi se selo Mangaltar. Njegovi stanovnici od pamtiveka žive u nemaštini. Pokarel je tu poznato lice. Seljani su bili toliko očajni da su često, svesno ili nesvesno, slali svoje ćerke u Indiju da se prostituišu. Danas se nadaju da su ti dani prošlost. Životni standard se popravlja iz godine u godinu. Čoveka koji u ta sela donosi električnu energiju, hidroenergiju, dočekuju tradicionalnim budističkim pozdravom.

Pokarel je odrastao u selu nalik tom. Zna koliko se ljudi trude da očuvaju svoj uobičajeni način života. Morao je da prisustvuje brojnim ceremonijama i obavi mnogo razgovora kako bi pridobio njihovo poverenje. Selo se strujom snabdeva iz male hidroelektrane na planinskoj rečici udaljenoj samo dve stotine metara.

Može biti jednostavno i jeftino

Seljani su se udružili kako bi sagradili sopstveni izvor energije. Konstrukcija mini-hidroelektrane dovoljno je jednostavna da seljani mogu sami da je održavaju. Struju dobijaju doslovno besplatno. Sami je proizvode i koriste. Ali Govind Pokarel to smatra samo malim prvim korakom. Ta bi zajednica mogla prodavati svoju struju i tako zaraditi novac. Struja se proizvodi dvadesetak sati, ali nemaju kome da je prodaju. Zato bi tu struju mogli da prodaju vladi ili državnoj mreži. Seljani bi tako došli do novca. Posle bi taj novac mogli da ulože u zdravstvo, obrazovanje i tako dalje. Na taj način bi postali imućni.

Govind Pokarel misli da je najbolje rešenje izgradnja mreže lokalnih izvora obnovljive energije. Ti izvori moraju biti jeftini i dovoljno jednostavni da svako može da rukuje njima. Mnogi stanovnici Mangaltara sada imaju i sopstvene izvore prirodnog gasa. Nove tehnologije zasad uglavnom prihvataju mlađi naraštaji. Stariji ljudi su zadivljeni brzinom promena u životu tog zabačenog sela.

Hidroenergija može doneti veliki profit i na državnom nivou. Velike energetske korporacije širom sveta rade na megaprojektima ili ih planiraju. Samo jedna hidroelektrana zadovoljava između dvadeset i trideset odsto energetskih potreba Brazila. To je elektrana „Itaipu" u pograničnoj državi Parani. „Itaipu" može da proizvede istu količinu struje kao dvanaest nuklearnih elektrana. Čak i u tako velikim razmerama, ta tehnologija klasifikovana je kao čista. Ne proizvodi nikakvo atmosfersko zagađenje. Ipak, zbog izgradnje te elektrane žrtvovane su velike površine prašuma, a četrdesetak hiljada Indiosa nasilno je preseljeno.

Siromaštvo je i dalje najveći svetski problem. Ako ne savladamo siromaštvo, nećemo uspeti da se izborimo ni s klimatskim promenama. Da bismo to postigli, treba nam jeftina energija. Jedino se pomoću jeftine energije, kakva je hidroenergija, možemo delotvorno boriti protiv siromaštva. Jedino tako možemo zaustaviti uništavanje prirode i klime.

Priredila Tanja Čanić Mlađenović