Arheologija u službi politike 1920. godine

Ove godine se navršava 98. godina od prvih sistematskih istraživanja praistorijskog lokaliteta Zok (Zók-Várhegy) u neposrednoj blizini Pečuja.

Uz podršku Ministarstva prosvete Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, Narodni muzej u Beogradu je, u periodu od avgusta do novembra 1920. godine, realizovao arheološka iskopavanja tog lokaliteta. Za nepuna tri meseca istražena je površina od skoro 1.000 kvadratnih metara, a tokom istraživanja je pronađeno više od 3.500 značajnih arheoloških nalaza od keramike, kosti i kamena, koji svojim stilskim karakteristikama ukazuju da je reč o svetu ravničarske, badenske i vučedolske kulture (kraj 4. i početak 3. milenijuma p. n. e.).

Interesantno pitanje koje se nameće u vezi je s razlozima i načinom na koji je arheološki materijal sa lokaliteta Zok stigao u Beograd.

Naime, pred kraj Prvog svetskog rata srpska vojska je okupirala mađarsku Baranju s namerom da ta teritorija de facto ostane u sklopu budućeg Kraljevstva SHS. Međutim, Trijanonskim mirovnim sporazumom od 4. juna 1920. Kraljevstvo SHS biva primorano da evakuiše svoju vojsku i administraciju. Slučajnost ili ne, upravo tog meseca srpska županijska vlast u Pečuju poziva stručnjake Narodnog muzeja u Beogradu da obiđu lokalitet prebogat prehistorijskim nalazima, a imajuću u vidu koliko su Muzej i njegove kolekcije postradale u austrougarskom bombardovanju Beograda 1914, i tokom okupacije 1915‒1918, početak arheoloških iskopavanja Zoka mogao je da se protumači i kao kulturni revanšizam prema poraženoj Monarhiji.

Ministarstvo prosvete Kraljevstva SHS i Narodni muzej u Beogradu pozitivno odgovaraju na poziv i šalju Dušana Đ. Karapandžića (1888‒1963), arheologa i profesora latinskog jezika, koji veoma uspešno organizuje arheološko istraživanje.
Kako bi se na dosledan i celovit način sagledale prilike koje su prethodile počecima arheoloških istraživanja lokaliteta Zok, neophodno je u obzir uzeti političke prilike tokom i nakon ratnih godina, kao i činjenicu da je, ne samo u našoj zemlji, arheologija imala sasvim drugačiju društvenu i nacionalnu funkciju u prvoj polovini 20. veka.

*Jovan D. Mitrović je arheolog, kustos Narodnog muzeja u Beogradu.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.