Gradske lisice

Lisica je možda mala, ali je najspretniji mesožder na svetu. U afričkim pustinjama lisice velikih ušiju savršeno su se prilagodile strašnoj žezi i sušnim uslovima. Zahvaljujući svojoj snalažljivosti, planinska lisica se na Himalajima lako kreće na vrtoglavim visinama, a u oskudnim predelima arktičkog kruga polarna lisica lovi izuzetno precizno. Ipak, postoji jedna lisica koja je možda najsnalažljivija od svih njih. To je riđa lisica, čuvena po svojoj lukavosti.

Javlja se u dečjim knjigama i crtanim filmovima, u svim kulturama, kao nestašan, prepreden i smeo lik. Ključ lisičinog uspeha je njena sposobnost prilagođavanja. Ona lako zamenjuje život u divljini životom „gradskog kauboja" jer dok ljudi uništavaju njeno prirodno okruženje, ona istražuje gradove, i to ponajviše na ostrvu Velike Britanije, punom ljudi.

Pojavljuje se na raznim neobičnim mestima, od sportskih događaja, do stepenica premijerove rezidencije u Ulici Dauning.

Istraživače je interesovalo kako lisica uspeva da preživi i da se razmnožava tako blizu ljudi. U maloj bašti u Eseksu, u Engleskoj, stručnjak za divlje životinje i kamerman Met Tompson sproveo je istraživanje.

Pretpostavio je da je ženka lisice napravila jazbinu ispod šupe u bašti i da je redovno posećuje. Postavio je kameru za noćno snimanje kako bi krišom snimio jazbinu. Otkrio je da u njoj zaista obitava ženka i da tu neguje i mladunce!

Kada je snimanje počelo, imali su tek tri dana, bili su slepi i gluvi. Ubrzo su počeli da otvaraju oči i istražuju jazbinu, a pošto nisu mogli da regulišu svoju telesnu temperaturu, tokom prve dve-tri nedelje grejala ih je majka.
Kad su napunili mesec dana, počeli su da jedu čvrstu hranu i istražuju spoljni svet. Dotad se njihov život odvijao u jazbini.

Kada lisice počnu da jedu čvrstu hranu, majka ih doji i narednih nekoliko nedelja. Da bi nahranila porodicu, mama mora svakodnevno da unese količinu hrane jednaku količini četrnaest pljeskavica, što je sedam puta više od količine koju inače pojede.

Urbani lisičići

Mužjaci lisice su u zimu spremni za parenje. Tako je i sa njihovim gradskim predstavnicima. U gradovima širom Engleske, zvuk lisičjeg zova na parenje zimi odzvanja ulicama. Tako ženka daje do znanja svom udvaraču da je spremna za parenje. Kad pronađe partnerku, parenje se odvija na uobičajen način. Bremenitost lisice traje u proseku pedeset tri dana, pa u narednih nekoliko nedelja ženka počinje da traži jazbinu u kojoj će se okotiti.

Na selu, lisice kopaju rupe u zemlji. Ali njihovi prilagodljivi gradski rođaci su naučili da iskoriste svoje gradsko stanište da naprave jazbine. To su napuštene šupe, dvorišta...

Mnogi ljudi pozivaju lisice u svoju baštu hraneći ih. „Odrasla je kod nas s našim mačkama. Odmah je znala da želi da bude pripitomljena. Nikad nije izgledalo da želi da se vrati u divljinu", kaže Stiv Edžington.

On lisicu četka dok sede na kauču. Kaže, ona voli da sedi, gleda kroz prozor i da se sunča. U mikrotalasnoj joj sprema piletinu dok radio svira, pošto voli muziku. Ima sobu u kojoj spava, sobu u kojoj se igra, a u kupatilu ponekad ima običaj da se popne do lavaboa i ogleda se.

Ali ne dele svi Stivovu ljubav prema lisicama. Dok neki uživaju u prizoru divljih lisica koje lutaju gradskim ulicama, drugi smatraju da lisice postaju isuviše bezobrazne i da prelaze sve granice.

U Velikoj Britaniji je mišljenje naroda podeljeno. Na svakog ljubitelja lisica dolazi osoba koja misli da su one štetočine kojima nije mesto u gradu. Voleli je ili ne, činjenica je da izuzetno snalažljivu i veštu lisicu ne možete zaustaviti.

Priredila Maja Stojanović