Guliverov cepelin za drugačiji pogled na svet

Izdaleka izgleda kao da se cepelin srušio na zgrade Centra za savremenu umetnost u Pragu. To, međutim, nije letilica, već velika čitaonica na vrhu praškog DOX-a. Ta biblioteka-dirižabl, koju mnogi nazivaju i „Guliverov cepelin“, izgrađena je od čelika i drveta i oličava misiju praškog Centra za savremenu umetnost.

Stvoriti prostor za istraživanje, prezentaciju i raspravu o važnim društvenim pitanjima, to je jedan je od ciljeva DOX-a. Vizuelne umetnosti, književnost, scenske umetnosti, kao i političke nauke, sociologija, istorija, psihologija mogu da podstaknu kritički pregled savremenog sveta.

Ime DOX potiče od starogrčke reči koja, između ostalog, označava sagledavanje stvari, uobičajeno, popularno mišljenje, uverenje. Kroz izložbe savremene međunarodne i češke umetnosti, prateće programske forme i događaje za široku javnost ‒ od konferencija i panela, do filmskih projekcija, interaktivnih radionica i javnih događanja ‒ DOX istražuje stvarnost i društvena pitanja i razvija sučeljavanje mišljenja.

Stara fabrika

Taj multifunkcionalni prostor nastao je zahvaljujući privatnoj inicijativi, kroz rekonstrukciju nekadašnje fabrike u okrugu Holešovice u Pragu. Projekat priznat na međunarodnom planu rad je arhitekte Ivana Kroupa. Godine 2008. zgrada DOX-a nominovana je za nagradu Evropske unije koja se, u saradnji sa fondacijom Mis van der Roe iz Barselone, dodeljuje za savremenu arhitekturu. Prestižni Phaidon Atlas svetske arhitekture 21. veka, uključuje to zdanje među 1.000 najboljih arhitektonskih projekata u poslednjih deset godina.

Cepelin biblioteka za promenu rakursa

Više od 3.000 kvadratnih metara izložbenog prostora DOX-a dopunjavaju kafe, knjižara i dizajnerska radnja. Čitaonica Guliverov cepelin dužine je oko 42 metra. Njena struktura je u znaku utopijske simbolike i u suprotnosti sa industrijskim stilom.

Drveni Guliverov cepelin vraća posetioca na kraj 19. i rani 20. vek, podseća na veliki podvig dirižabla „Norveška", koji je preleteo Severni pol i vreme stvaranja idealističke vizije budućeg tehnološkog napretka. Tadašnji putnici u korpi sa dodatnom elisom, imali su sasvim drugi pogled na stvari na zemlji. Ponekad je dragoceno odbaciti uobičajeni način razmišljanja i promeniti rakurs, smatraju kustosi Centra za savremenu umetnost. Satirična „Guliverova putovanja" Džonatana Svifta, nastala u 18. veku, postavila su matrice i utopijskog, i distopijskog poretka.

Guliver je putnik dalekih mora i neistraženih teritorija, večiti stranac i autsajder, kako u stranim zemljama tako i u svojoj. Ali upravo ta pozicija omogućava mu da sagleda različite aspekte ljudskog društva. Posetilac praškog Guliverovog cepelina dobija ekskluzivno pravo na drugačiji pogled na svet i kritičko posmatranje stvarnosti.

Priredila: Mirjana Bjelogrlić

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.