Istorija toksikologije

Cilj izložbe o istorijatu toksikologije je da upozna širu javnost s razvojem ove naučne discipline u svetu i kod nas. To je učinjeno delom pomoću postera na kojima su predstavljeni događaji i ličnosti značajni za razvoj toksikologije, kao i kroz prikaz međunarodnih i nacionalnih udruženja toksikologa. Posetioci tako mogu da saznaju kakav značaj za ovu naučnu disciplinu, pored Paracelzusa, koji se smatra ocem toksikologije, imaju Kleopatra, Katarina de Mediči, Albert Hofman, Rejčel Karson i drugi.

Ideja za prikazivanje istorije toksikologije putem postera na kongresima potekla je od Stiva Gilberta, direktora Instituta za neurotoksikologiju iz Sijetla, koji je osnivač Toksipedije ‒ enciklopedije toksikologije na internetu. Deset godina nakon osnivanja Toksipedije Gilbert je nagrađen za širenje znanja iz oblasti toksikologije.

Inicijativa izložbe „Istorija toksikologije" u SANU potekla je od Filipa Vekslera iz američke Nacionalne biblioteke medicine, koji je ponudio kolekciju postera već izlaganih širom sveta na kongresima toksikologije.

Svet hemikalija

Na izložbi su prikazani i događaji koji su svojevrsne prekretnice u toksikologiji, poput „Venecijanskog saveta desetorice" ‒ grupe koja je s početka 15. veka trovala ljude za novčanu nadoknadu, zatim donošenje „Akta o arsenu" polovinom 19. veka, kojim je zahtevano bojenje arsena i njegovih preparata pomoću čađi i indiga da bi se sprečila slučajna trovanja.

Još jednu prekretnicu u toksikologiji predstavlja primena talidomitske terapije, namenjene suzbijanju jutarnjih mučnina kod trudnica, za koju se naknadno ispostavilo da dovodi do malformacija ploda.

Novo poglavlje otvorilo je i otkriće Rejčel Karson o negativnim posledicama upotrebe diditija (DDT), što je rezultiralo zabranom njegovog korišćenja. Njena knjiga „Tiho proleće" govori o štetnom uticaju pesticida na životnu sredinu.

Na izložbi mogu da se vide i eksponati Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Muzeja Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao što su stare apotekarske stojnice, knjige, časopisi i fotografije koje prate razvoj toksikologije. Tu je i „narkomanski set" iz prve polovine dvadesetog veka, sa originalnim izveštajem sudskog toksikologa, kao i ordenje i priznanja koje su za doprinos razvoju toksikologije i istraživački rad dobili profesori toksikologije Farmaceutskog fakulteta ‒ Momčilo St. Mokranjac i Danilo Soldatović.

Potreba za znanjem iz oblasti toksikologije u savremenom svetu raste, jer smo svakodnevno izloženi uticaju smeša različitih zagađivača koje u organizam unosimo udisanjem i putem hrane i vode za piće. Nauka je tu da nam ukaže na toksične efekte različitih supstanci, kao i da nas nauči da koristimo i upravljamo hemikalijama na način koji omogućava minimizaciju štetnog delovanja na čoveka i životnu sredinu.

Okruženi smo s više od pedeset miliona hemikalija bez kojih ne bismo mogli da zamislimo svoj život. To zahteva stalnu kontrolu kvaliteta vazduha, vode, zemljišta, hrane, procenu rizika po zdravlje ljudi, kao i mere prevencije od mogućih štetnih posledica, u čemu toksikologija i ekotoksikologija imaju nezamenljivu ulogu.