Integracija virusa u karcinom

Doc. dr Biserka Vukomanović Đurđević, specijalista patologije Vojnomedicinske akademije, takođe upozorava da je karcinom grlića materice po učestalosti obolevanja na trećem mestu među malignim bolestima. Istraživanja predviđaju da će, ukoliko se ne sprovode adekvatne mere prevencije, 2050. godine biti više od milion slučajeva karcinoma godišnje. Brojevi pokazuju da od 600.000 pacijentkinja sa dijagnostikovanim karcinomom grlića na godišnjem nivou polovina ima smrtni ishod (nezavisno od vremenskog intervala od momenta postavljanja dijagnoze). Više od 75% uzroka smrti od invazivnog karcinoma epitela grlića javlja se u ekonomski manje razvijenim zemljama sveta. Incidencija obolevanja od invazivnog karcinoma grlića u Srbiji je dvostruko veća u odnosu na evropski prosek i taj karcinom je na drugom mestu među malignim tumorima žena u Srbiji (posle karcinoma dojke). Po stopi mortaliteta od cervikalnog karcinoma, Srbija je na trećem mestu u Evropi.

U Srbiji ipak postoji različita incidencija obolevanja po regionima. Braničevski, Zaječarski i Moravski okrug su vodeći u obolevanju od ove bolesti. Podaci iz literature pokazuju da je daleko najveći procenat obolevanja kod žena posle 45. godine, kaže naša sagovornica.

Jedini pouzdan način da nešto izbegnemo jeste da sprečimo uzrok. Za ovaj karcinom nauka je prepoznala kancerogene faktore prvog reda. Zato smo pitali doc. dr Biserku Vukomanović Đurđević koji su to faktori koje medicinska nauka vidi kao uzročnike.

Pušenje i gojaznost kao faktori rizika 

Za premaligna stanja ‒ displaziju epitela grlića i karcinom grlića materice faktor rizika broj jedan je infekcija humanim papiloma virusima (HPV). Faktori rizika su i pušenje, duga upotreba oralnih kontraceptiva, gojaznost, rano stupanje u seksualne odnose s većim brojem partnera, infekcija virusom herpesa, kao i ostale seksualno prenosive bolesti, imunosupresija, kako opšta tako i lokalna.

Poslednjih godina se veoma veliki značaj pridaje lokalnom imunitetu. Svaka konkurentna (udružena) non-HPV infekcija slabi lokalne odbrambene snage grlića materice. Veoma je veliki značaj normalne mikroflore ženskog genitalnog sistema, koja predstavlja svojevrsnu odbranu od patogenih mikroorganizama, objašnjava naša sagovornica. Dakle, navike u životnom stilu koje će redukovati faktore rizika, a podići lokalni i opšti imunitet prvi su korak koji svaka žena treba da pređe na putu svoga zdravlja.

Nauka je pokazala da je u više od 80% žena sa karcinomom grlića materice HPV integrisan u genom. HPV infekcija grlića predstavlja seksualno prenosivu bolest. Treba naglasiti i činjenicu da se više od 50% žena tokom seksualnog života inficira HPV-om. Međutim, važno je istaći da se kod 80% inficiranih žena dešavaju promene koje su prolazne i koje se povlače.

Naša sagovornica se bavila ovom temom u doktorskoj disertaciji proučavajući prognostički značaj imunohistohemijskih parametara histomorfološkog skora u proceni težine displazije epitela grlića materice i zamolili smo je da nam sve to objasni.

Papiloma virusi predstavljaju veliku familiju virusa. To su virusi sa dvostrukim lancem DNK i tkivno su specifični. Molekularne analize su pokazale da između različitih tipova virusa postoje razlike u transformišućem delovanju koje evoluira u zavisnosti od toga da li HPV genom ostaje u neintegrisanoj, ili u integrisanoj formi (u genomu ćelije domaćina).

Kod karcinoma je pokazano da postoji integracija virusa. Prema svom onkogenom potencijalu, humani papiloma virusi su svrstani u viruse niskog, srednjeg i visokog rizika za obolevanje. Kada je kod pacijentkinje specifičnim metodama dokazano prisustvo HPV-a visokog rizika, naročito su važni redovni pregledi a po potrebi i odgovarajuće intervencije ekscidiranja kolposkopski i citološki značajnih mesta.

Infekcija HPV-om može imati karakter mirovanja (uspavana) ili može biti produktivna. HPV infekcija prethodi karcinomu i po nekoliko decenija. Cervikalna kancerogeneza predstavlja niz međusobno povezanih i zavisnih događaja u kojima HPV igra veoma značajnu ulogu u sinergiji sa imunološkim faktorima, posebno kod imunosuprimiranih žena, objašnjava naša sagovornica. Veoma je važno praćenje displazije kod pacijentkinja kod kojih je dokazano prisustvo ovih virusa.