Bitka protiv raka grlića materice

Takvo stanje je rezultat više faktora. Seksualno obrazovanje nema posebno proceduralno istaknuto mesto u životu mladih ljudi. Ono se stiče na prvom mestu u porodici, kao stubu društva. Najdalje se otišlo u domenu stomatologije, u prevenciji karijesa, dok je porodično obrazovanje o zaštiti od polno prenosivih bolesti i dalje tabu tema.

Škola ima izvanredan potencijal da ukaže mladim ljudima na neophodnost korišćenja kondoma, ne samo kao sredstva za kontracepciju već i kao sredstva za prevenciju polno prenosivih bolesti. Kondom ima svoja ograničenja u zaštiti od infekcije humanim papiloma virusom (HPV-om) u odnosu na druge polno prenosive bolesti. Takođe, školsko obrazovanje ima veliki potencijal u pogledu ohrabrivanja devojaka da se obrate ginekologu najkasnije u toku prve godine nakon stupanja u seksualne odnose.

Mediji su neosporno prepoznali ovu veoma važnu temu i paralelno sa zdravstvenom strukom biju bitku u prevenciji polno prenosivih bolesti i karcinoma grlića materice. Svakodnevno se preko sredstava javnog informisanja žene pozivaju da odgovorno odlaze na ginekološke preglede, ali mlađi ljudi samo delimično prihvataju ove savete, smatra naša sagovornica.

S druge strane, povećanje seksualnih sloboda je pomerilo starosnu granicu stupanja u seksualne odnose, pa mladi nemaju odgovarajućih predznanja o zaštiti. Pomeranje socioloških aktivnosti u kasnije noćne sate onemogućava zdrav san i optimalno vreme za ojačavanje imunoloških potencijala mladog organizma. Fizička aktivnost u prirodnim uslovima svedena je gotovo isključivo na rekreativni boravak na moru ili planini (jednom godišnje ili ređe), pa je samim tim bitno snižena oksigenacija kompletnog organizma kao faktor stabilnosti biohemijskih procesa u organizmu, a samim tim smanjena je i otpornost. Ishrana siromašna biljnim vlaknima, bogata ugljenim hidratima i mastima, narušavanje mikrobiološke ravnoteže u sistemu organa za varenje takođe uzimaju danak u opadanju imuniteta organizma mladih ljudi. Sve to umanjuje imunitet, obara šanse mladog organizma u borbi protiv HPV virusa, s kojim se prerano susreo.

Kad je već takva situacija, dalje nas interesuje koliki su dometi patologije u otkrivanju, dijagnostikovanju i prognozi ove bolesti. Uloga patologije postoji u svim fazama. U skriningu patolog analizira PAPA test, koji je bitan za otkrivanje displastičnih i malignih ćelija. Ukoliko kolposkopski i PAPA test pokažu potrebu za ginekološkom intervencijom, tkivo koje je bioptirano/ekscidirano takođe analizira patolog.

Tradicionalno dobra saradnja sa ginekološkom praksom 

Patologija je poslednje decenije posebno napredovala u pogledu mogućnosti analize tkiva grlića materice. Postoje specifične metode kojima posebno edukovan patolog može definisati u kom stepenu je narušen ćelijski ciklus: imunohistohemijske metode „surogat markera" kojima se dokazuje infekcija humanim papiloma virusima (ekonomski dostupnija u odnosu na druge metode); imunohistohemijske metode koje determinišu potencijal umnožavanja displastičnih ili malignih ćelija grlića; imunohistohemijske metode koje otkrivaju stanje takozvane programirane ćelijske smrti, apoptoze, objašnjava doc. dr Biserka Vukomanović Đurđević, specijalista patologije Vojnomedicinske akademije, koja je proučavala prognostički značaj imunohistohemijskih parametara histomorfološkog skora u proceni težine displazije epitela grlića materice.

Patolog takođe ima veoma važnu ulogu ‒ u izveštaju treba da dâ adekvatnu procenu radikalnosti intervencije. „To sve ima još veću težinu kod mladih osoba kada HPV-indukovane promene imaju distribuciju 'lezija na preskok' ‒ što podrazumeva da se na potpuno zdrav epitel direktno nastavlja displastičan epitel; reč je o osobama u procesu razvoja sa bržim ćelijskim deobama kako zdravog tako i bolesnog tkiva; poseban dijagnostički zadatak za patologa čini to što veliki broj devojaka sa premalignim promenama ima u planu rađanje pa je stoga svaki milimetar zdravog grlića veoma bitan za održavanje trudnoće, kao i što svaki milimetar bolesnog grlića može imati nesagledive posledice u trudnoći i po majku i po plod (slučajevi recidivantne laringealne papilomatoze kod dece koja su duže boravila u porođajnim putevima majki sa nesaniranim grlićima inficiranim HPV-om)", pojašnjava naša sagovornica.

Dobra vest je da ginekolozi i patolozi imaju tradicionalno dobru saradnju u okviru koje jedni druge edukuju i timski rade, navodi doc. dr Vukomanović Đurđević.

U prilog ovome ide i razvoj savremenih tehnologija u ginekologiji, uz koje je žena nakon intervencije na grliću već sutradan radno sposobna. Kompjuterske metode i napredovanje laboratorijskih tehnologija kod specijalizovanih patologa predstavljaju polugu koja daje mogućnost analize prognostičkih faktora, što je veoma bitno pre svega za pacijentkinje, a potom za udružene ginekologe i patologe.