Dračke starine

Nakon ratnih operacija u Prvom balkanskom ratu, novembra 1912, Kraljevina Srbija je proglasila osnivanje Kraljevsko srpskog okruga dračkog, na području severne i srednje Albanije, koji je funkcionisao šest meseci. Za to vreme zvaničnici dračke opštine obavestili su upravu Narodnog muzeja u Beogradu da je odlučeno da se u Beograd pošalje izvestan broj starina iz starog dračkog grada koje je srpska vojska iskopala pod nadzorom misterioznog Odbora za starine u Draču.

Ovaj „poklon" otvara mnoštvo interesantnih pitanja, a jedno od njih je ubiciranje lokaliteta koji je, pod nadzorom Odbora, vojska iskopavala.

Na dva dračka mermerna reljefa, koja su ostala do danas sačuvana u zbirkama Narodnog muzeja, prikazani su gladijatori. Interesantan je podatak da su još početkom 16. veka putopisci opisivali rimski amfiteatar u Draču, a koji je od tada ostao gotovo neprimećen! Britanski arheolog Artur Evans je uzaludno pokušavao da ga locira 1877, kao i austrougarski arheolozi Kamilo Prašniker i Arnold Šober ratne 1916. godine. Tek 1966, albanski arheolog Vangel Toči dolazi do velikog otkrića i pokreće sistematska arheološka istraživanja amfiteatra.

Bilo bi smelo pretpostaviti da su srpski Odbor za starine i vojno arheološko iskopavanje bili u vezi sa potencijalnim otkrićem amfiteatra u Draču.

Uvidom u muzejski arhivski dokument „Spisak starina dračkih" i prema godišnjem muzejskom izveštaju Srpskoj kraljevskoj akademiji za 1913. godinu, može se konstatovati da je pošiljku činilo 27 predmeta spakovanih u 23 sanduka.
Iako je odsustvo prvobitnog detaljnog opisa, crteža i fotografija predstavljalo veliki problem tokom identifikacije ovih spomenika, u antičkim zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu utvrđeno je i do danas sačuvano, posle mnogih nedaća, devet Dračkih starina.

Na kraju, učešće srpske vojske u arheološkim istraživanjima Drača bilo je prepušteno zaboravu, a pomalo i legendi. Možda je to danas najopasnija kombinacija. Kao mogući razlog za nipodaštavanje ove istorijske epizode može se navesti to što je ovaj slučaj viđen kao suviše komplikovan i nepodesan za uklapanje u jednu isključivo patriotsku priču - kako se borba Kraljevine Srbije u Prvom balkanskom ratu i danas doživljava.

*Jovan D. Mitrović je arheolog, kustos Narodnog muzeja u Beogradu.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.