Toksikologija i mi

Čovek je na globalnom nivou neprestano izložen uticaju smeša brojnih zagađivača koje unosi udisanjem, preko kože, i oralno, putem gastrointestinalnog trakta, pri čemu je oralni unos, i to putem hrane i vode za piće, i najznačajniji za opštu populaciju. Ovaj „koktel" zagađivača se može odraziti štetno na naše zdravlje, na šta ukazuju i brojna istraživanja i naučne studije.

Upravo zbog toga nameće se potreba za poznavanjem štetnih i toksičnih karakteristika agensa koji nas okružuju u radnoj i životnoj sredini, ali i za realnom procenom opasnosti koje nose po zdravlje ljudi.

To zahteva brojne aktivnosti, koje uključuju kontrolu kvaliteta vazduha, vode, hrane, zemljišta, regulativu iz oblasti toksikologije i ekotoksikologije, kao i mere prevencije od štetnosti hemikalija. Nauka i stručnjaci jesu tu da nam ukažu na toksična dejstva različitih supstanci na čoveka i životnu sredinu, ali i da nas nauče da koristimo hemikalije i „upravljamo" njima na način koji omogućava minimizaciju tih štetnih efekata.

Spoznaja o toksičnosti stara je koliko i prvi koraci čovečanstva: otkriće vatre donelo je opasnost od trovanja ugljen-monoksidom; otrovnim supstancama izolovanim iz biljaka premazivane su strele te korišćene u lovu, čuvanju i osvajanju teritorije; kukuta je korišćena za izvršenje smrtnih kazni u antičko doba (primer Sokrata); u srednjem veku je čin trovanja bio u zenitu vladajuće klase, ali i građanstva. Reč otrov, pa i sama nauka toksikologija u svom nastanku je bila povezana sa smrtnim ishodom, te je i najstarija oblast toksikologije ‒ sudska toksikologija.

Danas, kada smo okruženi sa više od pedeset miliona hemikalija bez kojih ne bismo mogli ni da zamislimo življenje, a koje ulaze u sastav lekova, boja, plastičnih masa, goriva, sredstava za zaštitu bilja, dobro znamo i za opasnosti koje one nose i po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Prof. dr Vesna Matović, predsednica Udruženja toksikologa Srbije, naglašava da se prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 23% smrtnosti na našoj planeti, što je više od dvanaest miliona ljudi, dovodi u vezu sa zagađenjem životne sredine (vazduha, vode, zemljišta), izloženošću hemikalijama, klimatskim promenama i UV zračenjem. Naučnu javnost i opštu populaciju posebno zabrinjava činjenica da izloženost niskim dozama pojedinih supstanci, posebno onih perzistentnih, dugoživećih u našoj životnoj sredini, može rezultirati štetnim efektom po zdravlje ljudi, te se i nastanak bolesti savremenog čoveka ‒ kao što su metabolički sindrom, šećerna bolest, kardiovaskularni poremećaji, pa i karcinomi ‒ dovode u vezu sa unosom različitih zagađivača. Ova prepoznata opasnost po zdravlje ljudi nameće potrebu za razumnim i realnim sagledavanjem tog značajnog problema.

Tribina pod naslovom „Toksikologija i mi", koja je održana u Svečanoj sali SANU, imala je za cilj da upozna građanstvo sa aktuelnim saznanjima iz oblasti profesionalne toksikologije i njenog uticaja na našu životnu sredinu, iz oblasti bezbednosti hrane i vode za piće, sa akcentom na stanje u Republici Srbiji, kao i da ukaže na štetnost viševekovnog uzročnika zavisnosti ‒ pušenja.

O istoriji toksikologije kod nas i u svetu možete se informisati na izložbi „Istorija toksikologije", koja se otvara u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića br. 2), a čiju ćete postavku moći da vidite od 16. do 21. aprila 2018. godine.

Priredila: Vladana Rašić Dragojević