Svi imamo intersticijum

Saznanje o intersticijumu, međućelijskoj supstanci, predstavlja značajno napredovanje u medicini. Sve dalje, da li je to novi organ ili ne, veliki a nevidljiv i kako je toliko hiljada godina ostao sakriven su pitanja možda senzacionalizma i stvaranja naučnih mitova.

Činjenica je da su u stručnom časopisu "Naučni izveštaji" objavljena saznanja o intersticijumu. Novi dokaz je da je taj međućelijski prostor ispunjen tečnošću i dr Nil Tisa, specijalista patologije Medicinskog fakulteta iz Njujorka objasnio je da je tokom biopsija to tkivo uvek izgledalo kruto. Sada znaju da je u pitanju cirkulišuća tečnost i da otiče u limfni sistem.

Pretpostavka je da će tečnost intersticijuma u budućnosti postati moćan dijagnostički put i da će svakako otvoriti nova poglavlja u medicini. Negde se provlači pitanje da li je to i put širenja tumorskih ćelija?

Autori studije su ponosni na otkriće ali upozoravaju da se ono mora uzeti s dozom rezerve. Tek treba videti može li se otkrivena struktura nazvati organom i koje bi mogle biti njene funkcije, poručuje istraživački tim. To nije sprečilo medije da vam saopšte da imate novi organ!

Imamo i mi, po stručnosti poznate vrhunske patologe. Bez senzacionalizma i naučnog mita, pokušavajući da shvatimo, za početak, šta je uopšte intersticijum i pre svega ekstracelularni matriks, zamolili smo doc. dr sci.med. Biserku Vukomanović Đurđević, specijalistu patologijije VMA da nam to objasni.

Vezivno tkivo se sastoji iz ćelija i međućelijske supstance. Međućelijska supstanca, intersticijum, se sastoji od tečnosti, osnovne supstance i vlakana. Hemijski sastav intersticijuma određuje njegove karakteristike. Intersticijska tečnost nastaje filtriranjem krvne plazme iz veoma malih vaskularnih prostora koji se nalaze u međućelijskoj supstanci.

Tkivna tečnost se posredstvom limfnih sudova ponovo vraća u cirkulaciju. Osnovna supstanca se sastoji od mukopolisaharida (glikozaminoglikana), glikoproteina i proteoglikana.

Glikozaminoglikani su lanci ponavljanih disaharida, dakle polisaharidi. U poslednje vreme najpoznatiji glikozaminoglikan je hijaluronska kiselina. Glikoproteini imaju ulogu u povezivanju ćelija sa ekstracelularnim matriksom. Najčešće pominjani glikoproteini su hondronektin (prisutan u hrskavici),osteonektin (prisutan u koštanom tkivu), laminin (prisutan u bazalnoj lamini) i brojni drugi... Proteoglikani su takođe glokozaminoglikani i to sulfatisani i povezani sa proteinima. Vlakna ekstracelularnog matriksa mogu biti elastična, kolagena i retikularna... - objašnjava naša sagovornica.

Međutim, to nije sprečilo medije da objave vest o ”novom ogranu” ali, šta je po definiciji organ?

Organ predstavlja strukturu koju čini parenhim, stroma i kapsula - jednostavno kaže naša sagovornica. Na sledeće, nikako slučajno pitanje da li intersticijum ima komponente organa - dobijamo očekivan odgovor - u morfološkom smislu, s obzirom na definiciju, ne.

Vraćamo se istraživanjima intersticijuma. Doc. dr sci.med. Biserka Vukomanović Đurđević kaže da napredovanjem medicinske nauke u celini, intersticijum je izazov za istraživanje već mnogo vekova. Razvijanjem tehnologije, bolje dolazimo i do detalja vezanih za strukturu svih delova organizma sa većom preciznošću i sa većim brojem parametara, kao i za njihove biohemijske karakteristike. Značaj svih istraživanja u medicini, generalno, daje bitne rezultate vezane za ljudsko zdravlje. Značaj istraživanja intersticijuma je vezan za širok dijapazon medicinskih grana. Najšire govoreći od ispitivanja karakteristika hijalurona koji je popularan poslednjih godina, preko hondronektina koji je bitan prvenstveno u lokomotornom sistemu.

Poslednjih godina su posebno značajna istraživanja intersticijum u onkologiji. Postoji takozvano „tumorsko remodeliranje strome", koje ukazuje na mogućnost početka ili početak invazivnosti, širenja tumora. Postoje više karakteristika tog remodeliranja, koji imaju prognostički značaj vezano za postojeći tumor. Istraživanje intersticijuma u patologiji predstavlja izazov za patologiju i na tome se kontinuirano radi, zaključuje doc. dr sci.med. Biserka Vukomanović Đurđević, specijalistu patologijije VMA.