Šta je sreća?

To istraživanje je jedan od pokazatelja, ali sreću je nemoguće proceniti, ona je promenljiva i u nama samima. Nismo podjednako srećni ponedeljkom ujutru pred ispit i petkom pred proslavu rođendana. Ne zna se u kakvom su raspoloženju bili ispitanici pri anketiranju, pa se ovi rezultati uzimaju kao i svi statistički pokazatelji sa određenim stepenom pouzdanosti. Sigurno postoji čovek koji je u Danskoj nesrećan, a u Tanzaniji srećan.

Osim te metode, postoji još jedan parametar koji može da bude pokazatelj sreće. Uveo ga je italijanski statističar i sociolog Korado Đini, koji je izmislio i prvi objavio tzv. Đini koeficijent 1912. godine u svom radu „Varijabilnost i promenljivost".

Reč je o metodi koja se koristi pri određivanju jednakosti distribucije bogatstva u nekoj državi. Uprošćeno, po Đinijevoj teoriji, što su ljudi u boljem položaju u bilo kom smislu, pa i u smislu bogatstva, manje su pod stresom, manje su ljubomorni i više zadovoljni, a time i srećniji.

Đinijev koeficijent predstavlja najčešće korišćenu meru disperzije, a koristi se kao mera nejednakosti prihoda, nejednakosti raspodele bogatstva. Generalno, pokazuje se koncentracija tržišta, a koeficijent je proizašao iz Lorencove krive distribucije. Vrednosti mu se kreću između nula i jedan, pa nizak koeficijent predstavlja jednaku raspodelu prihoda ili bogatstva, a visok predstavlja nejednaku raspodelu.

U slučaju apsolutne jednakosti Đinijev koeficijent ima vrednost nula i tada svi imaju tačno isti prihod. S druge strane, u slučaju apsolutne nejednakosti, koeficijent ima vrednost jedan, odnosno jedna osoba ima sve prihode, a ostali nemaju prihode. 

Postoje problemi pri objašnjenju tog koeficijenta. Demografska struktura treba da se uzme u obzir. Države sa starijom strukturom, ili one u kojima postoji visoki natalitet, doživljavaju skok koeficijenta.

Prema tom koeficijentu koji je verovatan indikator sreće, najpravednija raspodela bogatstva je u Danskoj, Japanu i Švedskoj, a Sijera Leone, Lesoto i Namibija imaju najnepravedniju raspodelu. Izgleda da su ljudi u Evropi srećniji od ljudi u Africi.

Ipak, ljudi sreću često povezuju sa raznim fenomenima koji nemaju matematičko ili racionalno objašnjenje. Jedan od tih fenomena je, na primer, pojava super-Meseca. Ljudi širom planete misle da super-Mesec donosi sreću jer se retko pojavljuje, posle 1948. godine pojavio se tek 2016. godine. Za tu pojavu potrebno je da Mesec bude pun, da bude naročito blizu Zemlji i da vreme bude vedro.

Kako nastaje super-Mesec?

Mesec se oko Zemlje okreće u ovalnoj orbiti i u jednom trenutku je bliže, a u drugom dalje od Zemlje. Kada je u položaju najbližem Zemlji, to se naziva perigej, a u najdaljem apogej.

Super-Mesec koji se pojavio 2016. bio je bliži Zemlji nego u poslednjih 70 godina, pa je bio veći i sjajniji. Super-Mesec je obično 14 odsto veći i 30 odsto sjajniji od punog Meseca.

Ako ga ugledate dok je blizu horizonta, dogodiće se optička iluzija zbog koje će izgledati još veće i spektakularnije i tada je trenutak za pomišljanje želje o sreći.

Na kraju, sa super-Mesecom ili bez njega (sa Đinijevim koeficijentom ili bez njega), sreća je nemerljiva a u matematici i astronomiji je, pored znanja, preko potrebna za nova otkrića. Sreća se ne može precizno izmeriti i izračunati, možemo je samo grubo proceniti. Mesto sreće je u srcu i svakom čoveku i ne postoji grafikon koji bi mogao opisati sreću majke koja prvi put vidi svoje dete bez obzira na to gde se ona na svetu nalazi.