Možemo li se učiti empatiji?

Čini se da je empatije sve manje. Zbog čega je to tako? Možda zbog toga što toliko vremena provodimo na društvenim mrežama, ili možda zato što nas sada na planeti ima više od sedam milijardi? Stariji često optužuju mlađe generacije da nemaju dovoljno empatije i na svakih nekoliko godina nove studije to i potvrđuju.

Jedno istraživanje pokazalo je da se u celini nivo empatije u poslednjih nekoliko decenija verovatno smanjio za oko 50 procenata, dok se „stepen narcizma" povećao.

Definisana kao „sposobnost da shvatimo i podelimo osećanja drugog", empatija je barem delom zaslužna za to što su ljudska bića bila toliko uspešna kao vrsta. Empatija je jedna od moralnih ljudskih osobina, ona gradi veze podstičući simpatije među ljudima koji dolaze iz različitih zemalja ili su različitih starosnih grupa.

Empatija, međutim, nije samo naučeno ponašanje. Takođe se može preneti i kroz genetiku.

Za potrebe nove studije (2018) ispitano je 46.000 ljudi i prikupljeni su uzorci njihovog DNK. Kod ljudi koji su pokazali više empatije ustanovljene su genetičke razlike u odnosu na one koji su tu osobinu izrazili u manjem obimu. Takođe, pokazalo se da su žene sklonije empatiji od muškaraca.

Međutim, istraživači nisu otkrili gene koji se specifično povezuju sa empatijom, a potrebna su posebna istraživanja kako bi se utvrdilo da li postoji određeni gen koji je nosilac te osobine.

Pošto je samo desetina varijacija u stepenu empatije povezana sa genetikom, jednako je važno razumeti i druge faktore, rekao je za Bi-Bi-Si Varun Vorijer, jedan od istraživača.

Osećaj empatije je prirodno stanje. Jedna od definicija psihopatije je „nedostatak empatije". Kada ste u mogućnosti da doživite ili razumete tuđe gledište, imate uvid u to kako je „živeti u tuđim cipelama". To je alat koji vam najbolje može pomoći da ocenite vlastitu situaciju ili da promenite mišljenje o nekom pitanju.

Može li čovek da nauči da bude saosećajniji? Da, i to je veština koja se može poboljšati tokom vremena.

Deril Kameron, naučnik koji izučava aktivnosti mozga, i psihijatri Majkl Inzliht i Vilijam Kaningam napisali u „Njujork tajmsu": „... kad su ljudi saznali da je empatija veština koja se može poboljšati ‒ za razliku od fiksnih osobina ličnosti ‒ više su se trudili da saosećaju sa rasnim grupama kojima nisu pripadali. Empatija se kod ljudi može proširiti i pojačati jedino menjanjem njihovih stavova o empatiji".

Priredila: Maja Stojanović

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.