From: O harmoniji i sumnji

Iako je konzervativno vaspitavan i obrazovan, u duhu tradicionalne jevrejske porodice, Erih From je bio pobunjenički i ateistički nastrojen. Smatrao je da je religija jedan od osnova borbi, razdora i nejednakosti. Odbacivanje religioznosti kod Froma može se tumačiti i kao posledica teškog perioda između dva svetska rata.

Kada je reč o formalnom obrazovanju, počeo je sa sociologijom a pronašao svoj pravi poziv u psihologiji. Dok je bio mladić, među uzorima su mu bili mnogi jevrejski intelektualci poput Hermana Koena i rabina Nehemije Nobela.

Rat kao prelomna tačka

Prvi svetski rat doneo je katastrofe koje su duboko promenile određena Fromova verovanja i pogled na svet. Jednom je rekao: „Kada se rat završio 1918. godine, bio sam duboko uznemiren mladić, opsednut pitanjem ‒ kako je rat moguć; želeo sam da razumem iracionalnost ponašanja ljudi u masi, kao i strastvenu želju za mir i međunarodnu saradnju. Počeo sam da sumnjam u sve zvanične ideologije i deklaracije i bio ispunjen ubeđenjem da u sve mora da se sumnja".

Nakon završetka studija na Univerzitetu u Frankfurtu 1919. godine, upisao je sociologiju na Univerzitetu u Hajdelbergu. Pod pokroviteljstvom eminentnog sociologa Alfreda Vebera, doktorirao je 1922. godine. Sredinom dvadesetih godina From je promenio svoj akademski smer i posvetio se studijama psihologije.

Priliku za obuku u psihoanalizi dobio je zahvaljujući poznanstvu sa Fridom Rajhman, s kojom se oženio 1926. godine. Međutim, brak je bio neuspešan, ne samo zbog toga što je Frida bila deset godina starija od njega već i zato što je nekada bila njegov psihoanalitičar, što je oduzelo dozu spontanosti u braku. Ipak, posle razvoda održavali su dobre lične i profesionalne odnose.

Zapažene društvene teorije ubrzo su mu omogućile poziciju u „Frankfurtskoj školi". Pomogao je u osnivanju Francuskog psihoanalitičkog instituta i pridružio se prestižnom frankfurtskom Institutu za društvena istraživanja, gde je držao i predavanja od 1929. do 1932. godine. U jeku Hitlerove moći i nacističke okupacije, Erih From je bio prisiljen da napusti domovinu; otišao je najpre u Ženevu, a potom u Sjedinjene Američke Države. Godine 1934. pridružio se Kolumbijskom univerzitetu a držao je i predavanja na Univerzitetu Jejl i Koledžu Benington između 1941. i 1950. godine.

Godine koje je proveo u SAD bile su plodonosne. Njegova prva publikacija objavljena je 1942. godine pod nazivom „Bekstvo od slobode".

U publikaciji je prevashodno razmatrao „oslobađanje od tradicionalnih veza srednjovekovnog društva, dok je pojedincu pružao novi osećaj nezavisnosti, ali ga je i ispunio sumnjom pa i anksioznošću..." Beg od slobode inače se doživljava kao jedan od izvora političke psihologije.

From i Frojd

Mnogi od Fromovih radova bili su u vezi sa delom Sigmunda Frojda. Mnogi njegovi stavovi suprotstavljali su se stavovima američkih frojdovaca. From je smatrao da odlike psihe jedne osobe jesu posledica biologije, ali i uticaja društva. Naglašavao je i uticaj „konzumerizma" na svest čoveka. From je detaljno proučavao Frojdova učenja i teorije i tako prepoznao njihovu neusklađenost.

Frojd, na primer, objašnjava ljudsku frustriranost i nezadovoljstvo kao posledicu borbe između potreba i pritisaka, pa samim tim i potiskivanja. Dva impulsa (Eros i Tanatos kao instinkti života i smrti) spajaju se, ali i sudaraju unutar ličnosti pojedinca. Eros označava sve životne afirmativne osobine poput ljubavi, seksualnosti, mašte, ponosa i nagona. Tanatos se, s druge strane, odnosi na negirajuće impulse nasilja, brutalnosti, uništavanja i smrti.

From je optuživao Frojda i njegove pristalice da su nedosledni. Smatrao je da je Frojdovo objašnjenje ljudske svesti u vidu konflikta dva ekstrema ‒ ograničeno. Osudio ga je kao mizogina, ali je ipak imao veliko poštovanje prema njemu i njegovim dostignućima, jer je Frojd, uprkos brojnim prazninama u svojim teorijama, zajedno sa Albertom Ajnštajnom i Karlom Marksom bio među pretečama moderne ere.

Fromova knjiga „Razumno društvo" (1955) inspirisana je ranim učenjem Karla Marksa. From je odbacivao kapitalizam koji je prevladao u zapadnom društvu, ali i komunizam, koji je zahvatio tadašnju sovjetsku naciju. Podržavao je rana učenja Marksa i postao poznat kao jedan od začetnika socijalističkog humanizma.

Drugi brak From je zaključio sa Heni Garland 1944. godine i tako dobio američko državljanstvo. Godine 1950. preselio se u Meksiko da bi preuzeo poziciju koju mu je ponudio Nacionalni autonomni univerzitet u Meksiko Sitiju. Tamo je radio i istraživao do 1965. godine. Supruga je preminula u tom periodu. Kao aktivni psihoanalitičar pomogao je u uspostavljanju meksičkog Instituta za psihoanalizu i ostao je njegov direktor do 1976. godine.

Fromovi radovi bavili su se istinskim i filozofskim humanizmom. Fascinirala ga je evolucija čovekovih fizičkih i intelektualnih sposobnosti. U svetu koji se postepeno kretao ka bezdušnoj mehanicističkoj filozofiji podstaknutoj razvojem tehnologije, From se borio za očuvanje čovekovog duha, afirmaciju njegovih sposobnosti, harmoniju među kulturama, pozitivniju i srećniju budućnost... From je razmatrao strašne posledice ratovanja i tumačio ih kao posledice razvoja tehnologije.

Predavač, aktivista, pisac

Treći i poslednji brak From je zaključio sa Anis Friman 1953. godine. Tokom tog braka zadržao je svoj položaj na Meksičkom univerzitetu, dok je nekoliko meseci predavao i na nekim američkim univerzitetima. Njegovo učešće u politici nije bilo samo u obliku „kritike iz fotelje". Pored toga što je bio aktivista za građanska prava, on je takođe vodio snažne pokrete protiv nuklearnog oružja, učestvovao u protestima protiv rata u Vijetnamu i čak organizovao različite pokrete za zaštitu životne sredine.

Froma su u tom periodu počeli sve više da okupiraju pojmovi smrti i destrukcije. Njegova knjiga „Anatomija ljudske destruktivnosti" detaljno demonstrira tu ideju, zajedno sa uverenjem da je najvažniji princip koji vodi čovečanstvo impuls što proizlazi iz odsustva istinskog postojanja i individualnosti.

U poslednjem važnom delu pod nazivom „Imati ili biti" (1976) objašnjava dve komponente koje čine život: „imati" označava sve stvari materijalnim i zasniva se prvenstveno na nasilju i opojnosti; „biti" je, s druge strane, pojam ugrađen u ljubav i upravlja se duhom harmonije i konstruktivnih akcija. From je naglašavao važnost ravnoteže između te dve komponente, jer bi dominacija onog „imati" dovela do haosa i uništenja.

Erih From je preminuo 1980. godine posle srčanog udara. U njegova najvažnija dela ubrajaju se: „Psihoanaliza i religija" (1950), „Marksov koncept čoveka" (1961); „Iza lanca iluzije: moj susret sa Marksom i Frojdom" (1962); „Anatomija ljudske destruktivnosti" (1973).

 Priredila: Maja Stojanović