Opasne materije i otpad

Proizvodi imaju svoj životni vek i pre ili kasnije završavaju kao otpad. Savremeno upravljanje otpadom nastoji da iz proizvoda koji bi, inače, završio na deponiji, izvuče što više komponenti, bilo da pojedine delove ponovo upotrebi, bilo da ih preradi za dobijanje sirovina.

Zavisno od toga kako utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi, otpad se deli na neopasan, inertan i opasan otpad. Inertan otpad nije podložan fizičkim, hemijskim i biološkim promenama, ne rastvara se i ne sagoreva.

U opasan otpad spada eksplozivan, zapaljiv, toksičan, radioaktivan, infektivan materijal, farmaceutski otpad. Hemijski otpad čine halogenovani organski rastvarači ulja, boje, kiseline, baze i drugo. Rastvarači su i najčešći uzrok profesionalnih oboljenja kod radnika koji sa njima rade, jer lako isparavaju i u organizam prodiru udisanjem, mada su moguće i kontaktne povrede.

Posledice delovanja opasnih i štetnih supstanci mogu da budu akutne i hronične. Akutne se pojavljuju i posle kratkotrajne izloženosti. Obično su brzo vidljive, poput opekotina, iritacije očiju i sl. Najčešće oštećuju kožu, sluzokožu, organe za varenje i disanje.

Za ispoljavanje hroničnih posledica potrebna je duža izloženost koja može da traje godinama bez vidljivih tegoba, ali posledice mogu da budu teško oštećenje organa i narušavanje zdravlja. Ponekad je dejstvo tih štetnih materija selektivno, tj. zahvata samo jednu vrstu ćelija ili organa, dok na druge deluje slabije.

Intenzitet oštećenja zavisi od količine i koncentracije štetne supstance, vremenske ekspozicije, ali i karakteristika samog organizma (imuniteta, drugih bolesti, starosti).

Izloženost vrlo malim količinama štetnih materija u dugom vremenskom periodu može da dovede do oštećenja zdravlja. Danas se, inače, sve više i govori o uticaju niskih koncentracija štetnih i opasnih materija na zdravlje, kao i o njihovom kumulativnom efektu, tj. nakupljanju u organizmu i združenom dejstvu različitih supstanci.

Električni i elektronski otpad
Opasan otpad nastaje u industriji, uslužnim delatnostima, medicinskim ustanovama, ali ga ima i u domaćinstvima. Ambalaža u kojoj je bio i sama se tretira kao opasan otpad.

„U našim domaćinstvima imamo sve više i više elektronskih uređaja i savremena industrija nas prosto bombarduje novim aparatima. Prema nekim procenama, oko 50% tih uređaja pripada metalnim predmetima koji u sebi sadrže gvožđe koje nije opasno i može da se reciklira. Ali oko 13% sadržaja tih uređaja su metali koji nisu poželjni u životnoj sredini, kao što su živa, olovo, berilijum, kadmijum i drugi", objašnjava prof. dr Petar Bulat iz Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović".

U električnom i elektronskom otpadu ima i do 1.000 različitih hemijskih supstanci, a najzastupljenije od štetnih materija, osim pomenutog kadmijuma i olova, jesu: PCB jedinjenja koja dovode do imunosupresije, oštećenja jetre i nervnog sistema, smanjenja plodnosti; zatim PVC plastika koja kada gori oslobađa dioksine ‒ ometače hormonskog sistema i imunosistema, a može da ošteti i plod.

Elektronski i električni otpad sadrži i (šestovalentni) hrom koji ima mutagena i alergena svojstva, berilijum koji je kancerogen itd. Neadekvatno zbrinjavanje električnog i elektronskog otpada zbog materija koje imaju kancerogena, mutagena i teratogena svojstva ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi, uključujući i generacije koje će se tek roditi.

„U električnom i elektronskom otpadu imamo olovo koje može da dovede do oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema, kao i bubrega. Moguća posledica je i oštećenje plodnosti kod muškaraca, što je tema koja sve više zaokuplja pažnju javnosti", kaže prof. Bulat.

U velikoj upotrebi su i laserski štampači koji koriste toner. U njima se nalazi crnilo ‒ materija koja se nanosi na papir i spada u grupu kancerogenih supstanci.

„Na svu sreću, prilikom upotrebe štampača mi nismo izloženi štetnostima, ali ako se nepravilno odlažu potrošene kasete sa tonerima, možemo da ugrozimo svoje zdravlje. Dobro je što u našoj zemlji postoji interes za sakupljanjem tih tonera i prazne kasete tonera retko viđamo na đubrištima. S druge strane, ugroženi su ljudi koji pune te prazne tonere", objašnjava prof. Bulat.