Mazaren ‒ priručnik za političare

U nastavku „Brevijara za političare” kardinal Mazaren podučava i kako pobeći iz zatvora (i moćan čovek je samo ‒ čovek!), kako „proturiti” vlastiti panegirik (u obliku kratkih, ne mnogo skupih dela koja će „očarati čitaoce na sve četiri strane sveta”), ili sakriti bogatstvo. Preporučuje da prema nižima od sebe uvek pokazujemo blagost; da uvređenost, bes, nadmenost, hvalisavost, razmetljivost ni u jednoj prilici prosto ne dolaze u obzir, da nikada ne pravimo nagle promene u odevanju i ponašanju, a da je u svađi uvek korisno promeniti temu, te na taj način paralisati protivnika.

Naročito su promućurne metode za otkrivanje laskavca: trebalo bi mu prepričati, smatra Mazaren, neki svoj sramotni postupak s velikim ponosom, i ukoliko čestita ‒ nema dileme! A opservacije tipa „ne treba strepeti od ljudi previše zaokupljenih sopstvenim izgledom", ili da će nas „veoma mlade osobe i senilni starci rado snabdeti gomilom podataka, i to iz svih oblasti", kao i da uvek treba govoriti „sa izrazom iskrenosti kao da je svaka iskazana rečenica u svrhu opšteg dobra", mogu se zbilja podvesti pod burleskne.

Koliko su teze lukavog kardinala Žila (čak možda nikad očitije) i u današnje doba aktuelne kazuje i preporuka da ne verujemo ljudima koji sami sebi protivreče, kao ni erotomanima; da „treba raspolagati informacijama o svima i svemu, ali ih i zadržavati za sebe; zarad toga špijuniranje svake vrste je dozvoljeno i poželjno". Kako li bi se samo radovao uznapredovalim sredstvima današnje tehnologije, svima dostupne...

Oprezan je, s druge strane, kada zapaža da se ne hvališemo da vodimo bolju politiku od protivnikove, jer ćemo tako navući omrazu njegovih prijatelja. A zastrašujuće je prepoznatljiv u savetu da prilikom donošenja kakvog zakona treba „konsultovati što više učenih ljudi, i to javno razglasiti, a potom odlučiti i postupiti po svome".

Ali je zato ovaj inteligentan i prebogat mogul iz doba Luja Četrnaestog (čiju je kolekciju slika premašio!) znao da prepozna i pokaže poštovanje prema, sebi po svemu suprotnoj ličnosti, i to „po vrlini i smernosti, životnoj skladnosti, po odsustvu ambicije i po njegovoj nezainteresovanosti za počasti; kod njega nema nikakve lažne skromnosti, niti premišljanja u rečima ili ponašanju".

Verovatno je pasionirani kockar u njemu pomogao da briljira na temu ponašanja u porazu:
„Pusti da na svoj način slave pobedu oni koji su ostvarili pravi poduhvat i koji zaslužuju istinsku slavu, ne očekujući svoj udeo u hvalospevima: ta će se slava još bolje odraziti na tebe ako joj se doda to što si se izdigao iznad zavisti."

No, poentirajmo zaključkom mudroga Umberta Eka da „Brevijar za političare" ne predstavlja uputstvo tipa „kako da postanete moćni", ne zato što su njegove maksime loše ‒ naprotiv! On nam sažima saznanja koja moćnik poseduje, često i nagonski. Tako da ovo nije samo Mazarenov portret, već i portret-robot za svakodnevnu upotrebu, iz dana u dan. U njemu ćemo prepoznati mnoge likove iz svog privatnog i poslovnog okruženja, iz brojnih sredstava informisanja.

Mazareni postaju čuveni i slavni, i nikad ne znaju za poraz. Jedan italijanski političar, kaže Eko, smatra da „moć troši onoga ko je nema". Davno pre njega, kardinal Žil Mazaren je jasno (po)kazao da moć troši jedino onoga kome već nisu poznate ove činjenice.

 

broj komentara 0 pošalji komentar