Nedelja svesti o mozgu: Sve strane svesti

Da li ste se pitali nekad gde se u mozgu „nalazi" svest i kako to mozak razmišlja o sebi? Imaju li životinje svest? U čemu se razlikuju stanja snevanja, kome i halucinacija? Kakvu ulogu u našoj svesti ima naše telo? Može li svest da usmeri našu pažnju ili nas pažnja čini svesnim? Razvija li se svest od detinjstva do odraslog doba? Šta se desi kad spojimo žive ćelije sa kompjuterskom mašinom? Može li svest da se „rodi"? Imaju li roboti svest?

Svi kojima ova i srodna pitanja golicaju maštu, uživaće na sedmodnevnoj manifestaciji posvećenoj saznanjima o „kralju svih organa" ‒ mozgu!

Delikatesni ponedeljak

Prvog dana manifestacije neuronaučno druženje biće organizovano u okviru „Delikatesnog ponedeljka" u Kulturnom centru „Grad". Osim predstavljanja programa i najave tekućih dešavanja, svi posetioci će imati priliku da se upoznaju sa kulinarskim veštinama članova Sekcije i neurogastronomijom.

Posle „Hrane za mozak" i „Od molekula do ukusa", ove godine biće reči o neurogastronomskim tajnama hrane za sreću. Mladi neurokuvari će kuvati specijalitete sa čarima tajlandske kuhinje u kojima dominiraju namirnice sa visokim sadržajem triptofana, amino-kiseline neohodne za stvaranje hormona sreće. Serotonin ili hormon sreće kod svih ljudi predstavlja univerzalnu monetu radosti. Nalazi se u čokoladi, ananasu, siru, jajima, bademu, vinu. Pored toga što nas čini srećnijim, ima važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi, kao i varenju. Svima su već poznate blagodeti jedne čaše vina dnevno ili crne čokolade. Ali budite oprezni, jer previše serotonina može da izazove osećaj mučnine!

Naučno-popularna predavanja

Kao i svake godine, u okviru serije naučno-popularnih predavanja, renomirani predavači sa Medicinskog, Biološkog, Filozofskog i Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstaviće svim ljubiteljima nauke svoje oblasti istraživanja koje imaju dodirnih tačaka sa ovogodišnjom temom: enigmom istovremeno najpoznatije i najmisterioznije odlike naših života - svesti.

O tome da li svest ima pol, kako rade sinapse, šta je to fantomski ud ili koje su to strukture u mozgu krivci za svesnost ‒ govoriće se na predavanjima u Galeriji „Artget" Kulturnog centra Beograda od 13. do 16. marta, od 17 sati, potom u Maloj sali Studentskog kulturnog centra 12. i 15. marta od 20 sati.

U Galeriji nauke i tehnike SANU volonteri i članovi Studentske sekcije za neuronauke provešće posetioce kroz interaktivnu izložbu i pomoći im da reše neuronaučne zadatke u sobi zagonetaka „Lov na svest".

Program za decu

Dečji program ima za cilj da najmlađima približi saznanja o mozgu, a u isto vreme da zagolica maštu i probudi kreativnost. Ove godine, u saradnji sa Centrom za promociju nauke, organizuju se radionice zatvorenog tipa za mališane željne novih saznanja i neuronaučnih igara, a u subotu, 17. marta, od 10 do 15 sati, roditelji sa svojim najmlađima mogu posetiti Galeriju nauke i tehnike SANU i učestvovati u programu Dečjeg dana.

Kratki filmovi posvećeni temi „Strah"

Multidisciplinarni pristup koji Sekcija gaji obogaćen je i plodnom saradnjom sa studentima fakulteta primenjenih i likovnih umetnosti u Beogradu, Novom Sadu, Rijeci i Beču, koji su spremili kratke filmove povodom minule manifestacije „U inat strahu", posvećene saznanjima neuronauka na temu „Strah". Filmove koje je stručni žiri proglasio najboljim posetioci će moći da pogledaju na projekciji u Galeriji „Artget" 17. marta od 17 sati.

Spavanje i biološki ritmovi

U okviru manifestacije „Nedelja svesti o mozgu" obeležava se i Svetski dan spavanja (World Sleep Day). Dr Olivera Stanojlović, profesorka na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, održaće interesantno predavanje pod nazivom „Spavanje i biološki ritmovi: naš unutrašnji pametni časovnik".

Jednu trećinu života čovek provede u spavanju. Spavanje nije pasivan proces već je visokoorganizovano i aktivno stanje. Pojave koje se u živom svetu ponavljaju istim redom i u istim vremenskim intervalima nazivaju se biološkim ritmovima. Kod čoveka, ciklus budnost‒spavanje smenjuje se cirkadijalno (period od 24 sata). Pronađeni su geni per i tim koji kodiraju proteine: per (periodic) i tim (timeless). Ovi proteini se akumuliraju u ćeliji tokom noći i degradiraju tokom dana, osciluju tokom 24-časovnog ciklusa, sinhrono sa cirkadijalnim ritmom. Za to otkriće američki naučnici su dobili Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu za 2017. god. Sa izvrsnom preciznošću, naš unutrašnji sat reguliše kritične funkcije kao što su ponašanje, nivo hormona, spavanje, temperatura tela, metabolizam i dr. To je način na koji se prilagođavaju fiziološke funkcije različitim fazama dana.

Svetlost, pinealna žlezda i melatonin regulišu ciklus spavanja i svako narušavanje dovodi do disfunkcija kao što su: džet-leg, poremećaj spavanja usled rada u smenama, zimska melanholija („winter blues") u sezoni tmurnih, a u sezoni hladnih perioda ‒ sezonski afektivni poremećaj i dr.

Predavanje će biti održano u Maloj sali SKC-a večeras od 20 sati.

Pored brojnih zanimljivih predavanja, tribina i radionica, organizovane su i posete laboratorijama na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković", Medicinskom i Biološkom fakultetu.

Za detalje o programu i prijavama za posete laboratorijama, posetite sajt: neuronauke.org