Ni štitasta žlezda nije zaštićena

Sve je veći broj pacijenata sa poremećajem funkcije štitaste žlezde ‒ zvanična je vest argumentovana brojnim statističkim podacima. Ako tu vest, kao i sve u životu, prihvatimo zdravo za gotovo, bez promišljanja, možemo samo da čekamo ili se nadamo da ćemo tim stalno sugerisanim preventivnim pregledima otkriti bolest na vreme. Nije potrebna velika nauka ni statistika da bi se pretpostavilo da se uz poboljšane dijagnostičke mogućnosti brže i pouzdanije otkrivaju poremećaji. Možda nam ni ranije štitasta žlezda nije radila kako valja, ali se maskirala u druge poremećaje i ostala neotkrivena… Ipak, nije toliko usavršena dijagnostika koliko se povećao broj pacijenata…

Ostaje pitanje da li savremen način života, uslovi, životna sredina, bombardovanje, ozonske rupe (i ko zna koji još faktori) remete rad naše štitaste žlezde. I jednostavnim pitanjem ‒ „šta se dešava?" ‒ obratili smo se prof. dr Milošu Žarkoviću, načelniku Odeljenja za bolesti štitaste žlezde Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije.

Dešavaju se dve stvari. Prvo, dijagnostika jeste bolja. Sada dijagnostikujemo poremećaje koji su mnogo blaži i koji ranije nisu ni mogli da se otkriju. Na primer, palpacijom (pipanjem) štitaste žlezde otkriva se samo oko deset posto svih nodusa (čvorova) u štitastoj žlezdi, dok ih ultrazvučni pregled otkriva sve.

Laboratorija može da detektuje i minimalne promene funkcije, koje se još ne ispoljavaju klinički. S druge strane, brojni faktori spoljne sredine (endokrini „remetitelji") utiču na ceo endokrini sistem, a posebno na štitastu žlezdu. To su, na primer, supstance u plastici, sredstva za smanjivanje zapaljivosti tkanine, pušenje i još mnogo toga. Treba pomenuti i hipotezu čistoće, koja tvrdi da izostanak izlaganja infektivnim agensima, parazitima, i simbiotičkim mikroorganizmima (mikroorganizmi koji žive u crevima) dovodi do nepravilnog razvoja imunosistema, poremećaja imunološke tolerancije i autoimunih bolesti ‒ objašnjava naš sagovornik.

Nauka ima ohrabrenje. Lečenje bolesti štitaste žlezde je veoma efikasno. Ali trenutno je najinteresantniji pravac razvoja ‒ istraživanje u cilju razvijanja preventivnih mera, naročito ispitivanje uloge bakterijskog ekosistema creva u imunim bolestima.

Dakle, terapija bolesti štitaste žlezde je uglavnom veoma uspešna, nadamo se napretku i u dometima preventive. Nažalost, ostaju neki delimično rešeni problemi kao što je orbitopatija (bolest očiju) u sklopu Grejvs‒Bazedovljeve bolesti i nerešeni problemi, kao što je anaplastični karcinom štitaste žlezde. Incidenca obolevanja je slična u svim zemljama Evrope, mada zavisi od unosa joda. Kada je o faktorima rizika reč, od autoimunih bolesti najčešće obolevaju žene, a za nastanak karcinoma se zna da je jonizujuće zračenje dokazan uzrok ‒ kaže prof. dr Miloš Žarković, redovni profesor na Katedri interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Nema razlike u lečenju bolesti štitaste žlezde u Evropi i kod nas. Lekovi su isti, kao i dijagnostički i terapijski pristup. Osim toga, kod nas postoji i izuzetno dobra hirurgija štitaste žlezde, zaključuje naš sagovornik.

Uprkos zastrašujućoj statistici, ovaj tekst završavamo konstatacijom da su dometi nauke veliki i da sigurno postoji pomak u lečenju, dijagnostici i razumevanju bolesti štitaste žlezde.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.