Mazaren ‒ trećerazredni Makijaveli

Već prvo poglavlje pritvorno naslovljava sa „Upoznaj samoga sebe", ali ne po modelu „Ko sam?", već „Kako izgledam samome sebi?", okarakterisavši sopstvo kao vešto sazdanu masku. Analitičare simptoma, otkrivalačkih znakova (države, gradova, pejzaža, prijatelja, neprijatelja...), 'otkrivače' da li neko izmišlja, koga voli ili mrzi (danas tzv. neuro-lingvističko programiranje), suptilno savetuje:

„Naveliko hvali nekoga u prisustvu treće osobe: ako ona ćuti, znači da nije prijatelj hvaljenog"; ili: „Prenesi mu pozdrave tog navodnog prijatelja, ili mu reci da si primio loše vesti o njemu i posmatraj njegovu reakciju"; sve do metoda otkrivanja ume li „žrtva" da čuva tajnu. To se, na primer, postiže slanjem osobe od poverenja sa zadatkom da ga isprovocira proveravanjem, te praćenjem reakcija ‒ da li popušta, ili možda navlači neprobojnu (pomenutu) masku „naklonosti"; zatim, pridobijanjem nečije naklonosti pismom trećoj osobi koje „slučajno" završi u rukama hvaljenog; a sve uz nužno predstavljanje sebe kao ozbiljnog čoveka. U tu svrhu: „Ne ostavljaj utisak da promatraš sagovornika, nemoj trljati nos, niti se mrštiti... Budi umeren u pokretima, uspravne glave i drži se mudrih citata."

„Demokratska" strategija (u doba apsolutizma!) savetuje retke, uvek posredne odmerene metode sticanja moći (današnji nenasilan otpor?), čistom i jednostavnom manipulacijom konsenzusom. Kako se dopasti ne samo svome gospodaru (temeljni aksiom), ne samo svojim prijateljima, već i svojim neprijateljima, koje treba veličati, podilaziti im, uveravati ih u našu blagonaklonost i dobronamernost, ne bi li nestali, ali prethodno nas blagoslovivši.

I vazda se ponašaj tako da tvoj neprijatelj od svoje volje čini ono na šta ti hoćeš da ga navedeš: „Ako neko priželjkuje počast kojoj i ti težiš, tajno mu pošalji izaslanika koji će ga, u ime prijateljstva, odvratiti od te namere predočavajući mu brojne prepreke s kojima će, u svakom slučaju, morati da se suoči". I budi spreman na sve zamke kako bi mogao da ih osujetiš: „Svakoga dana, ili u određene, unapred zacrtane dane, posveti koji trenutak u proučavanju toga kako bi reagovao pred ovim ili onim sumnjivim događajem koji bi mogao da se desi", što podseća, primećuje Eko, na modernu strategiju ratnih i mirovnih scenarija u režiji Pentagona.