O precima drevnih zemljoradnika Balkana i Evrope

U Londonu, u časopisu „Nejčer“, nedavno je objavljena studija „The Genomic History of Southeastern Europe”, sa saznanjima istraživanja u kojem je učestvovalo čak 117 istraživača i više od 80 institucija. Reč je o jednom od najvećih naučnih poduhvata te vrste, u kome su učestvovali i arheolozi iz Srbije.

Studija „The Genomic History of Southeastern Europe" objavljena je u jednoj od najuglednijih svetskih naučnih publikacija ‒ časopisu „Nejčer". Među autorima te izuzetne studije jeste i Andrej Starović, viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu. Starović je radio na materijalu i originalnoj građi iz Narodnog muzeja u Beogradu - antropološkim nalazima sa lokaliteta Starčevo i Saraorci-Jezava, kod Smedereva.

U istraživanjima su učestvovali i Dušan Borić sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, kao i Dragana Antonović iz Arheološkog instituta u Beogradu. Ovo nije samo veliki uspeh naše arheologije već prvenstveno vest o izuzetno značajnoj studiji DNK i genoma drevnih populacija Evrope. Studija je do dana objavljivanja privukla ogromnu pažnju svetske stručne javnosti (nekoliko dana pred objavljivanje, više od 2.000 čitalaca imalo je mogućnost elektronskog uvida u delimičnu verziju članka na sajtu Research Gate).

Rezultati studije donose sasvim nove, a ponegde i iznenađujuće zaključke o poreklu evropskog stanovništva, a podaci sa naših lokaliteta (Lepenski Vir, Vlasac, Ajmana) postali su ključni za razumevanje mehanizama najstarijih genetskih mešanja između lovačko-sakupljačkih starosedelaca i novopridošlih farmera, navodi se u saopštenju Narodnog muzeja u Beogradu.

Mešanje neolitskih pridošlica sa starosedeocima

Kompleksna naučna studija proučavala je drevnu DNK i ponudila originalne rezultate o genomima 225 drevnih ljudi koji su živeli i umrli u jugoistočnoj Evropi, u vremenu od 12.000 godina, pa skoro do kraja poslednjeg milenijuma stare ere. Šta je ono što studija pokazuje?

Teritoriju Evrope naseljavali su veoma dugo lovci i sakupljači, sve do sredine sedmog milenijuma stare ere. U to vreme, najpre na prostor Balkana i Podunavlja, pristižu sasvim nove populacije iz Anadolije. Oni žive i izgledaju sasvim drugačije: poznaju poljoprivredu i imaju prve žitarice, a sa sobom dovode i stoku ‒ ovcu, kozu i goveče. Upravo na važnim nalazištima srpskog Podunavlja (Lepenski vir, Padina, Vlasac), neolitske pridošlice se mešaju sa starosedeocima...

„Ono što je posebno važno naglasiti jeste činjenica da ovo istraživanje nudi zaista prve podatke o DNK i genomima drevnih ljudi iz praistorije na teritoriji Srbije. Pored važnih odgovora značajnih za širi kontekst neolitizacije Evrope, oni daju i dragocene informacije o izgledu, navikama i ishrani praistorijskih ljudi, čije skeletne ostatke otkrivamo", naglašavaju u Narodnom muzeju u Beogradu.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.