Caričin grad – legende i želje

„Priča govori o princezi koja se zaljubila u svinjara. Pošto im ljubav nije bila dozvoljena, rešili su da pobegnu. Seli su u kočiju i po noći krenuli u mrak. Za njima je car, princezin otac, poslao poteru. Konji su nabasali u mraku na neko kamenje i slomio se tulac na točku, te to selo i danas nosi naziv Štulac. Jurili su konji sa kočijom po mraku, gonjeni od garde, pa su se povredili i počeli da gegaju. Taj kraj su kasnije nazvali Geglja.

Zbog slomljenog točka i povređenih konja, kočija je počela znatno da se krivi, i zbog toga oni odlučiše da skrenu sa puta. Mesto kroz koje su tada prolazili nazvali su Krivača.

Ubrzo se kočija iskrivila i sva hrana koju su poneli ispala je iz kočija, pa su ostali bez hleba. To mesto su zato nazvali Lebane.

Već su stigli u mesto gde su se nadali da će promeniti konje, ali konja nije bilo. Od tada to mesto nazivaju Konjino.

Potera ih je znatno sustigla, ali se nisu predali lako. I pored povređenih konja, krenuli su dalje, ali je carska garda bila brža i sustigla je begunce ‒ mlade ljubavnike. Vojnici su uhvatili svinjara i po carevoj naredbi, odmah mu odrubili glavu.

Ode glava ‒ na staroslovenskom žde golova, a po tom nesrećnom događaju mesto su nazvali Ždeglovo. Selo pokraj Caričinog grada gde je živeo svinjar nazvali su Svinjarica.

Bunar želja

„Ulicama Caričinog grada" je manifestacija u kojoj učestvuju učenici osnovnih i srednjih škola.

Organizator je OŠ „Vuk Karadžić" iz Lebana, a suorganizator Turistička organizacija opštine Lebane.

„Cilj je da posetioci dožive jedan običan dan u Caričinom gradu, da saznaju nešto više o organizaciji života u šestom veku, ishrani, verovanjima, o naučnim dostignućima, korišćenju borbenih i graditeljskih tehnika, umetnosti (kaligrafija, tekstil, dizajn, mozaici) uz dramsko-literarnu priredbu", kaže za RTS Bojan Jović, direktor Turističke organizacije Lebana.

Dodaje da se manifestacija održava krajem maja, a da se svake godine njen koncept dopunjuje novim i drugačijim sadržajem. U atrijumu velike bazilike Donjeg grada postoji bunar. „Posetioci su spontano, sami došli na ideju da zamisle želju i bace novčić. Za iskrene, pozitivne želje, uz molitvu na svetom mestu, uvek ima nade za ispunjenje", zaključuje Jović.

Već nekoliko godina, na datum koji odredi Pravoslavna episkopija Niška, u velikoj bazilici na Akropolju održava se arhijerejska liturgija. Poslednja je održana 31. avgusta 2017.