Sove na Staroj planini i klisura Jerme ‒ istraživanja

Potreba za postavljanjem kućica za sove nastala je delom zbog toga što se osušena i šuplja stabla u šumskim kompleksima seku i izvlače iz šuma, što predstavlja veliki problem za veći broj vrsta ptica, koje kao mesta gnežđenja koriste prirodne duplje u stablima.

„Sečom tih stabala, oko 40 vrsta ptica na području Parka prirode 'Stara planina' gubi adekvatna mesta gnežđenja, noćenja i prezimljavanja,  kao i izvore hrane", naveo je za Internet portal RTS-a, Miloš Radaković, ornitolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Tokom 2015. i 2016. godine postavljena su tri tipa veštačkih duplji za tri vrste sova ‒ šumsku sovu Strix aluco, dugorepu sovu Strix uralensis i gaćastu kukumavku Aegolius funereus.

U aprilu, junu i decembru 2017. godine obavljeni su terenski obilasci postavljenih veštačkih duplji na lokalitetima Vrelo, Široke luke, Arbinje, Tri čuke (Pirot) i Babin zub, Golema reka, Draganište, Aldinac (Knjaževac), kada je pregledano 47 veštačkih duplji.

Tom prilikom pregledane su postavljene kućice, i to 20 kućica za dugorepu Strix uralensis, 19 za šumsku sovu Strix aluco, a osam za gaćastu kukumavku Aegolius funereus.

„Da je postavljanje veštačkih duplji (kućica) uspešna mera aktivne zaštite, govori podatak da je u kućici postavljenoj na lokalitetu Babin zub u bukovoj šumi, u režimu zaštite prvog stepena, pronađeno aktivno leglo sa pet jaja šumske sove", rekao je Radaković.

Rezultati projekta „Monitoring kompleksnih istraživanja karsta ʼJermaʼ"

„Na osnovu preliminarnih rezultata monitoringa kompleksnih istraživanja karsta Specijalnog rezervata prirode ʼJermaʼ, izvedenih u novembru 2017. godine, može se zaključiti da je područje klisure reke Jerme speleološki skoro potpuno neistraženo. Predmetno područje, iako nije u potpunosti izgrađeno od karstnih stena, bogato je speleološkim objektima", rekao je za RTS inž. Milorad Kličković, hidrogeolog, saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Na to ukazuje registrovanih 37 objekata, od čega 15 objekata sa tačnim ili približnim koordinatama, dok su 22 speleološka objekta determinisana na osnovu anketiranja.

Njihovo lociranje i multidisciplinarna istraživanja predstoje u narednim fazama projekta.

Istraživanja su izvedena u saradnji sa upravljačem SRP „Jerma", Javnim preduzećem „Srbijašume", Šumskim gazdinstvom Pirot, a finansiralo ih je Ministarstvo zaštite životne sredine.