Polen u zimu

Globalno otopljavanje i veća koncentracija ugljen-dioksida (CO 2) u vazduhu utiču na biljke, jer one ne samo da počinju da cvetaju ranije već se dešava da cvetaju i dva puta u toku sezone i ujedno šire svoje areale na nove teritorije, što sve skupa povećava koncentraciju polena u vazduhu.

Širenju polena osim što pogoduju više temperature, odgovaraju i niža vlažnost i vetrovito vreme. Na primer, košava pročisti vazduh od smoga, ali sa sobom donese zrna polena. Osim putem vetra, polen putuje i preko vode i zemljišta.

„Kišni periodi sprečavaju širenje polena i njegova koncentracija u vazduhu je tada najniža. Takvi periodi pogoduju osobama koje pate od polenskih alergija. Međutim, duži periodi sa povećanom vlažnošću mogu dovesti do bubrenja i pucanja polenovih zrna i oslobađanja alergenih materija u vazduh", objašnjava biolog dr Marko Nestorović.

Na području Srbije postoje tri perioda cvetanja biljaka: ranoprolećni, letnji i letnje-jesenji. Ranoprolećni period obuhvata sezonu cvetanja od februara do kraja maja i početka juna, mada pod određenim vremenskim uslovima može da počne i u januaru. Među prvima cvetaju: leska, jova, vrba, tuja, čempres, javor, topola, breza.

Najznačajniji alergen drveća na evropskom kontinentu je polen breze, s tim što u mediteranskom pojasu taj primat drži polen masline. Od korovskih biljaka prvo mesto pripada polenu ambrozije i pelena. Zbog široke zastupljenosti trava, najveći procenat onih alergičnih na biljke ima tegobe upravo zbog polena trava. „Kod biljaka koje se oprašuju vetrom, polenova zrna su sitna i suva, što omogućuje da ih vetar lako raznosi i na velike udaljenosti. Kod biljaka koje oprašuju insekti, polenova zrna su teška i lepljiva, tako da ih vetar raznosi na sasvim male udaljenosti", kaže dr Nestorović.

Kontakt alergene biljke

Mreža aeropalinoloških stanica u Srbiji obuhvata dvadesetak gradova i meri koncentraciju polena u vazduhu. Dešava se da već 2. i 3. januara, ukoliko su temperature nekoliko dana iznad deset stepeni, „klopka za polen" registruje polenova zrna. Ipak, uobičajeno je da se povećana koncentracija polena prvi put u toku godine registruje između 1. i 15. februara.

U martu počinje da cveta breza, koja je izuzetno jak alergen, sa mnoštvom cvetnog praha u vazduhu, zatim slede razne drvenaste vrste biljaka sve do maja. U junu cvetaju bor i lipe i tada prestaje cvetanje drveća. Trave počinju da cvetaju u aprilu i već između 15. i 20. aprila dostižu maksimum, koji uz blaže oscilacije traje do kraja juna.

„Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u poslednjih četvrt veka naglo je porastao broj ljudi sa alergijskim manifestacijama. Polenova zrna koja su izložena uticaju aero-zagađenja pokazuju brže morfološke promene, bržu degradaciju, lakše otpuštanje alergenih materija. Tako, zapravo, dolazi do izmena na alergogenom potencijalu polena, što posredno dovodi do povećane učestalosti alergijskih oboljenja", objašnjava dr Nestorović.

Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini i unutar samog polenovog zrna. Polen svake biljne vrste je potencijalni alergen jer su njegovi proteini strani našem organizmu. Na primer, kod polena ambrozije postoji šest alergenih proteina. Osobe koje su osetljive na jednu vrstu polena, obično su alergične i na druge vrste.

Alergijske reakcije ne izazivaju samo polenova zrna, već to mogu da budu i neki drugi delovi biljke. Kontakt alergenim biljkama nazivaju se one koje na dodir kod nekih ljudi izazivaju alergijske reakcije. Određena supstanca iz te biljke izaziva zapaljensku reakciju ili kontaktni dermatitis. Pri tom je moguće da prvi kontakt ili više njih ne izazove nikakvu reakciju, čak i godinama, a da u nekom kasnijem kontaktu dođe do manje ili više burne reakcije. Na te kontakt alergene biljke obraća se manje pažnje nego na polenske.

Kontakt alergene biljke ne nalazimo samo u prirodi već se pojedine od njih gaje kao dekorativne ili lekovite, ili se upotrebljavaju u ishrani. Tu mogu da se uvrste i začinske biljke koje se gaje po baštama, terasama, ili u saksijama. Među kontakt alergijskim biljkama su neke vrlo skupocene orhideje, kao i difenbahija, ali i lavanda.

Čak i biljke sa kojima nikad nismo dolazili u kontakt, jer dolaze iz nekih udaljenih sredina, iz različitih delova sveta, mogu da izazovu alergijsku reakciju.