Izazovi regenerativne medicine

Regenerativna medicina je mlada grana medicine, sa neverovatno brzim razvojem. Od 2005. godine, koja se smatra početkom njenog razvoja, uspešno su u laboratorijama širom sveta napravljeni novi organi i tkiva korišćenjem matičnih ćelija iz pupčanika, masnog tkiva i reprogramiranih ćelija kože. O izazovima i dostignućima regenerativne medicine bilo je reči na predavanju dr Mime Fazlagić, održanom u četvrtak u Institutu društvenih nauka, u organizaciji Centra za bioetičke studije Univerziteta u Beogradu.

„Danas, posle samo desetak godina, na laboratorijskoj životinji možemo promeniti skoro sve organe. Možemo napraviti novu kožu, dlaku, oko, novi pankreas, novu jajnu ćeliju i spermatozoid", rekla je dr Fazlagić.

Na početku, verovalo se da će regenerativna medicina biti spoj korišćenja matičnih ćelija, lekova i hirurgije. Nakon decenije istraživanja i novih spoznaja o mnogobrojnim složenim procesima, od nivoa ćelije do čitavog organizma, sa velikim optimizmom gleda se na upotrebu regenerativne medicine za lečenje neizlečivih bolesti, hroničnih stanja poput dijabetesa ili bolesti srca, ali i na njene mogućnosti da zaustavi starenje i omogući „večitu mladost".

S obzirom na to da je razvoj regenerativne medicine tako eksplozivan, zakonska regulativa ne može dovoljno brzo da isprati te poduhvate. Nisu ni svi tretmani koji su u ponudi na klinikama širom sveta, kroz kliničke studije dokazali svoju efikasnost. Tu se krije opasnost za one koji su teško oboleli i po svaku cenu traže lek.

Otvaraju se i pitanja poput dostupnosti odobrenih metoda lečenja, čuvanja matičnih ćelija u bankama, mogućnosti roditeljstva sopstvenim polnim ćelijama nezavisno od starosti, u kojoj meri primenjivati dostignuća ove oblasti... O tome treba da raspravljaju pravnici, istraživači, bioetičari, i da se zakoni širom sveta usklade, kako bi se velike mogućnosti ove oblasti medicine na pravi način učinile dostupnim svima kojima su potrebne, smatra dr Fazlagić.