Pred vratima forenzike budućnosti

U slučajevima zločina sa nepoznatim počiniocem i tek fragmentima ostataka žrtve vrlo je teško rekonstruisati događaj i identifikovati učesnike. Nove tehnologije koje se razvijaju u svetu forenzike omogućavaju da se na osnovu vrlo skromnih ostataka, a na osnovu molekularne genotipizacije, rekonstruiše fizionomija učesnika događaja.

Slobodnim rečima rečeno ‒ može se napraviti genetički foto-robot, veliki pomak za forenziku budućnosti. „Zahvaljujući razvoju genetičke tehnologije, pre svega od početka 21. veka, danas postoji sve više znanja o tome kako možemo da iskoristimo genetičke informacije kako bismo dali odgovore na mnoga pitanja relevantna za krivični postupak, od kojih je jedno ko je ta osoba i kako je tačno izgledala", kaže profesor dr Oliver Stojković sa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prilikom rekonstrukcije određenog zločina, da bi se odredilo kako je neka osoba izgledala, potrebno je da se izoluju geni iz fragmenata ostataka tela žrtve, ili iz zaostalog genetičkog materijala počinioca zločina.

„Ono što je potrebno je da se povežu kombinacije određenih gena sa nekim vidljivim karakteristikama", objašnjava dr Dušan Keckarević, iz Instituta za sudsku medicinu. Profesor dr Oliver Stojković objašnjava da se novim metodama može doći do vrlo preciznih detalja u vezi sa fizionomijom osobe: „Analizom nekoliko desetina do nekoliko desetina hiljada gena, ukoliko imamo pravu informaciju o tome na koji način su ti geni povezani sa određenim osobinama, fizičkim osobinama, osobinama ponašanja, biohemijskim svojstvima i tako dalje, moći ćemo da rekonstruišemo kako ta osoba izgleda ‒ da li, recimo, ima rupicu na bradi, da li ima široko razmaknute oči, da li su joj uši klempave, ili joj je ušna resica srasla i mnogo toga".

Na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu naučnici su izvršili preliminarne analize povezanosti boje očiju sa određenim genetičkim varijantama u našoj populaciji, a dr Keckarević naglašava da se takav rezultat može koristiti kako bi se u nedostatku tragova ukazalo, na primer, koju boju očiju bi ta osoba trebalo da ima. Ključ za našu jednačinu sa dve nepoznate čini se da nalazimo u dve reči ‒ molekulska fenotipizacija. Naime, zahvaljujući genetičkim analizama biološkog materijala uzetog iz posmrtnih ostataka ‒ bilo da je to uzorak zuba, bilo kosti (ako je došlo do skeletizacije tela) ‒ moći će da se rekonstruišu i boja očiju, visina osobe, bez obzira na to što je, na primer, na mestu zločina ostao samo fragment malog prsta.

Treba imati u vidu i da počinioci zločina imaju tendenciju da ostavljaju svoje biološke tragove na mestu zločina, pa će primenom istog tog principa moći da se utvrdi kako počinilac zaista izgleda, što može pomoći u rasvetljavanju brojnih zločina. „Mi smo u pripremi da dopunimo ovu analizu sa bojom kose ili sa bojom kože", dodaje dr Keckarević, a oba sagovornika se slažu da će nova metoda mnogo pomoći u rasvetljavanju dijapazona forenzičkih zagonetki.

Za mnoge od tih forenzičkih zagonetki zainteresovani smo zato što nam pažnju zaokupljaju na filmu, gde smo makar na kratko u ulozi forenzičara i detektiva. Zato dr Stojković duhovito na kraju podvlači da smatra da će „ta analiza, kada bude više zaživela, još samo uzburkati maštu reditelja naučnofantastičnih i kriminalističkih serija i filmova, kako bi nastavili da grade još kompleksnije radnje".