Ljubav duša

Nema konsenzusa o pitanju prirode ljubavi, ali se srazmerno često, kao uzrok pojave ovog osećanja, navodi uzvišena stihija sjedinjavanja čestica duše koje su u „ovdašnjoj" prirodi rastavljene; i to ne samo sledeći platonovsku potragu za (uvek postojećom) drugom polovinom, već poštujući zakonitost po kojoj se duše u svetu večnosti međusobno privlače po principu energetskog kapaciteta ‒ moćnije s moćnijim, slabije sa slabijim.

Znamo da je tajna spajanja i razdvajanja među (s)tvarima upravo u tom sjedinjavanju i rastavljanju ‒ slična (s)tvar privlači sličnu, odgovarajuća se poverava odgovarajućoj. Urođene istorodnosti deluju primetno i njihovo dejstvo je vidno. Uzajamno neprijateljstvo suprotnosti pak, baš kao i nesaglasnost među različitima, otkriva se i među ljudima ‒ pa kako se onda ne bi otkrivalo u eteričnoj duši, čiji je svet čist i lak, kad njena suština teži da se ispne ka ravnoteži, kada je ona u svojoj osnovi podešena da prihvati podudaranja i menjanja, želje i odbijanja.

Da se ponovo pozovemo na Kuran: „On je taj koji je sve stvorio iz jedne duše, a stvorio joj je i para, da bi mu se poveravala". Analogno Bogotvorcu koji je Evu ovaplotio iz Adama (zašto baš iz rebra?), činjenica da par duše proističe iz nje same postavlja je kao conditio sine qua non osnove njihovog poverenja.

Kada bi se ljubav javljala (jedino) zbog podudarnosti kvaliteta, čovek ne bi voleo one koji mu ne pomažu, niti one sa kojima se ne slaže; po tome znamo da ljubav nastaje u samoj suštini duše. Ona koja se javlja usled bilo kojeg spoljašnjeg uzroka, umanjuje se njegovim umanjivanjem (privremeno se učvršćuje bliskošću, ili slabi udaljavanjem), a uvek nestaje istovremeno sa njegovim nestankom.

Tako se ponašaju sve ljubavi osim one nastale privlačenjem duša koju (možda?) može prekinuti samo smrt. Kao što je veliki Ibn Hazm u „Golubičinom prstenu" propovedao:

„Moja ljubav prema tebi večna je u snazi
Svog postanja, ona je nastala i ne umanjuje se
Niti se uvećava. Ona nema drugog uzroka osim
Željenja, i nema povoda koji bi znao bilo ko
Kad vidimo da je nešto samo sebi uzrok i cilj,
Znamo da će to trajati vazda. Ako ne znamo da joj je
Uzrok u nekoj drugoj stvari, sigurni smo da će
Nestati i ona kad nestane ono zbog čega je nastala."