Otkrića novih egzoplaneta izvan Mlečnog puta

U potrazi za novim vansolarnim planetama, astrofizičari Univerziteta u Oklahomi koristili su posebnu tehnologiju kako bi merili nivo elektromagnetnog zračenja dalekih objekata pomoću teleskopa „Čandraˮ, koji je lansiran u orbitu oko Zemlje 1999. godine.

Satelit je postavljen na eliptičnu putanju oko Zemlje koja je mnogo udaljenija od svemirskog teleskopa „Habl" (u najdaljoj tački dostiže trećinu udaljenosti do Meseca). Posebno je namenjen otkrivanju snažnih izvora rendgenskih zraka (Rendgen im je svojevremeno dao naziv ʼX-raysʼ jer su predstavljali dotad nepoznatu vrstu zračenja); njih emituju najudaljeniji objekti u poznatom kosmosu.
Analizirajući elektromagnetni spektar, istraživači su otkrili nekoliko novih planeta u udaljenoj galaksiji.
Posmatrana galaksija RX J1131 u kojoj su otkrivene planete nalazi se oko šest milijardi svetlosnih godina od nas. Za posmatranje te galaksije korišćena je druga galaksija. Reč je o džinovskoj eliptičnoj galaksiji koja se nalazi na 3,8 milijardi svetlosnih godina udaljenosti od nas i tačno na optičkom putu između nas i galaksije RX J1131. Ona svojom ogromnom masom stvara efekat gravitacionog sočiva.

Dakle, u istraživanju je primenjen koncept gravitacionog sočiva ‒ posebnog optičkog efekta kojim se posmatrani objekti vide uvećani i delimično izobličeni zbog zakrivljenja svetlosti posmatranog objekta ‒ usled veoma jakog gravitacionog polja.

„Veoma smo ponosni na ovo otkrićeˮ, rekao je koordinator projekta dr Daj. Putem gravitacionog sočiva, u čijem fokusu stoji kvazar ‒ kao jedan od najmoćnijih izvora elektromagnetnog zračenja u postojećem univerzumu ‒ moguće je detektovati vansolarne planete veoma blizu crnih rupa, u drugim galaksijama, izjavio je.

Mogućnost direktnog posmatranja je isključena, ali posrednim putem, tehnologijom gravitacionog sočiva, moguće je otkriti te daleke objekte, proučavati ih, pa čak i dobiti predstavu o njihovoj masi, navodi se u saopštenju tima koji je sproveo ovu studiju.

Ipak, dr Milan Stojanović, naučni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu, ističe da nije lako dokazati da je reč o slobodnim planetama koje su veoma blizu crne rupe i orbitiraju oko nje. Mogu to biti i stare ugašene zvezde ili nešto sasvim treće. No, dok se to ne bude pokazalo, ovaj rad ostaje kao prvi i jedini koji je detektovao planete izvan naše galaksije, objasnio je.

U razgovoru sa dr Stojanovićem saznali smo, takođe, da je u većini trenutno dostupnih vesti o ovoj temi navedena pogrešna galaksija. „Na internetu se može pročitati da je galaksija u kojoj su otkrivene nove planete na pogrešnoj udaljenosti, skoro upola manjoj od prave. Ne bih voleo da se umanjuje značaj otkrića novih planeta na tako velikoj udaljenosti", istakao je.

Priredila: Nataša Goati

 

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 13. feb 2018, 10:30)
anonymous [neregistrovani]

Ето још лепих вести

Чисто обавештења ради - онај Сојуз 2.1.а који је пре два дана имао одложен старт, успешно је стартовао ка МКС у 9.13 по београдском времену. Терет који доставља је 1390 кг сувог терета, 640 кг горива, 420 кг вода, а такође 46 кг компресованог ваздуха и кисеоника у балонима.

(utorak, 13. feb 2018, 08:58)
anonymous [neregistrovani]

Vrlo "znacajno" otkrice egzoplaneta

na udaljenosti nekoliko milijardi svjetlosnih godina, apsolutno nedostizne.Ovi naucnici moraju biti ponosni.
Bili bi korisniji da rade u gradskoj cistoci i manje bi stete ucinili.
Cemu sluzi njihovo "otkrice" ?