Filozofija plesa

Postoji mišljenje da se o lepom, pa i o umetnosti, ne može govoriti, prvenstveno zbog činjenice da u odnosu prema objektu, koji je predmet posmaranja, ne možemo da izbegnemo, tj. isključimo subjektivnost, lični stav.

Nameće se onda zaključak da bi o takvim stvarima trebalo ćutati. Međutim, svaki stvaralac i posmatrač umetničkog dela zauzimanjem stava ulazi u svet misli ‒ a čim smo ušli u svet misli ‒ ušli smo u polje filozofije.

 

Odnos filozofije i umetnosti jedan je od esencijalnih problema kojim su se filozofi kroz istoriju bavili.

Odnos filozofije i umetnosti, odnosno njihovu budućnost, prof. dr Miško Šuvaković vidi kroz vreme u kome živimo; ističe da je ono izuzetno složeno i izazovno i da zahteva proučavanje i stalno ispitivanje.

U emisiji „Filozofija i umetnost" prof. Šuvaković kaže: „Ovo je vreme u kome je sve moguće i po prvi put na planetarnom nivou nemamo dominantne centre umetnosti. Umetnost se odigrava i u malim gradovima, i tamo negde ʼna kraju svetaʼ".

Postoji ta horizontalna linija istraživanja koja je povezana sa internet komunikacijom. Odnos umetnosti i filozofije je danas izuzetno važan.
Može se reći da je ples, odnosno balet, jedna od umetnosti koja je poslednja ušla u polje eksperimentalnog rada, navodi prof. Šuvaković.

Krajem devetnaestog veka, u Belgiji se pojavljuje važan pokret koji je nazvan konceptualni ples ili koreografski ples. Brojni plesači poput Žeroma Bela počinju da preispituju medij plesa, medij baleta, i to tako što ispituju odnos tela prema sceni, urbanom prostoru, ljudskoj egzistenciji, objašnjava profesor.

Zanimljivo je, ističe zatim, da su ti mladi koreografi, kakvih je bilo u mnogim svetskim velikim gradovima, to istraživanje radili pomoću filozofije, što je ranije bilo nezamislivo. Do tada je to ispitivala samo slavna nemačka plesačica i koreografkinja Mari Vigman, koja je dvadesetih godina prošlog veka napisala delo „Filozofija plesa".
Danas mladi umetnici, koreografi i plesači, čitaju dela Đorđa Agambena ili Alena Badjua, koji su, kako ističe prof. dr Miško Šuvaković, otišli u kritičku filozofsku raspravu savremenog društva, i načina na koji se oblikuje ljudski život.

„U tom smislu, to čitanje filozofije, premeštanje filozofije iz akademskog diskursa mišljenja, vraća nas na drugo mesto, gde mnogi shvataju filozofiju kao aktivnost na delu. To ne znači da filozofija postaje umetnost, već se ona uključuje u nekakve prateće situacije, konfrontacije u kojima se nalazi i umetnik. Taj odnos plana akcije i plana mišljenja veoma je važan. Zapravo, danas možemo govoriti o složenosti i saučesništvu umetničkih i filozofskih praksi", zaključuje prof. Šuvaković.

broj komentara 0 pošalji komentar