Statistika klimatskih promena

Razumevanje klimatskih promena je najveći naučni izazov sa kojim se čovečanstvo do sada susrelo. Od mnoštva podataka izabrana su samo tri ključna za shvatanje klimatskih promena. To su: 0,85 stepeni Celzijusa, 95 procenata, i jedan bilion tona.

Svakog minuta u toku svakog dana naučnici širom sveta prikupljaju podatke o klimatskim uslovima. Oko deset hiljada meteoroloških stanica prati uslove na površini Zemlje. Hiljadu dvesta bova i četiri hiljade brodova mere temperaturu okeana, a više od dvanaest satelita neprestano posmatra atmosferu i okeane na Zemlji. Svako naučno istraživanje se zasniva na prikupljanju podataka. Ali šta nam oni, zapravo, govore o našoj planeti? Na hiljade naučnika pokušava da odgovori na to pitanje. Dobijeni rezultati su objedinjeni u seriju izveštaja za Međuvladin panel o klimatskim promenama.

Doktorka Hana Fraj pomoću brojeva otkriva šablone u grupama podataka. Prvi je 0,85 stepeni Celzijusa. Do njega se došlo nedavno ‒ kada su naučnici otkrili da se Zemlja od 1880. godine do danas zagrejala za toliko stepeni. Ali kako je moguća tolika preciznost?
Reč je o nepunom stepenu Celzijusove skale. Kako je moguće utvrditi da se Zemlja tako sporo zagreva?

Klimatski uslovi su, svakako, veoma složeni i izuzetno raznovrsni. Temperatura se menja tokom svakog godišnjeg doba, od mesta do mesta, iz minuta u minut. Istraživanje promene temperature Zemlje tokom nešto više od jednog veka pravi je izazov...

Sve do polovine devetnaestog veka temperatura se merila nepouzdanim instrumentima i bio je problem utvrditi kolike su temperature bile u ranijim vekovima. Ali tokom osamdesetih godina devetnaestog veka dolazi do unapređivanja tehnike merenja.

Metju Fontejn Mori je bio poručnik u američkoj mornarici i još od malih nogu bio je opsednut matematikom i analiziranjem najrazličitijih podataka. Mori je 1839. godine doživeo nesreću i dok se oporavljao, proučavao je dnevničke zapise svog kapetana. Dvadeset trećeg avgusta 1853. Mori je na sastanak pozvao predstavnike dvanaest zemalja koje se nalaze oko Atlantskog okeana jer je želeo da unapredi način na koji su se prikupljali podaci iz okeana. Mori je shvatio da je na osnovu informacija o plovidbi iz kapetanskih dnevnika moguće napraviti šablone. Počeo je da crta mape sa podvodnim strujama, poput Golfske struje... Brodovi su zahvaljujući ovakvim informacijama mogli da povećaju brzinu kretanja.

Ali postojao je problem. Različiti pomorci su na različite načine koristili iste merne jedinice. To je bio slučaj sa merenjem temperature na površini vode, koje je veoma važno za klimatologe... Ovo merenje se obavlja na jednostavan način. Potrebno je baciti kofu preko palube broda i zabeležiti kolika je temperatura vode u njoj. Ipak, na rezultate u velikoj meri utiče vrsta kofe koju koristite.

Morija nije interesovalo samo merenje temperature površine vode. Uskoro je počeo da se bavi i standardizacijom merenja na kopnu. Odatle potiče 0,85 stepeni Celzijusa. Taj podatak je nastao 1880. godine, kad su počela da se standardizuju merenja temperature. Ali uprkos svim Morijevim naporima, podaci i dalje nisu bili idealni.

Profesor matematike Norman Fenton je analizirao 95 procenata ‒ podatak koji je povezan sa klimatskim promenama i njihovim uzrocima i posledicama. Naučnici su izjavili nešto veoma važno ‒ da sa sigurnošću od 95 procenata mogu da tvrde kako znaju šta je glavni uzrok skorijeg zagrevanja Zemlje. Kako kažu, uzrok tome su ljudi, ali kako to mogu da tvrde sa tolikom sigurnošću?

Profesora statistike Dejvida Špigelhaltera interesuje podatak 'jedan bilion tona'. Ovaj nepojmljivo veliki broj može biti ključan za budućnost naše planete. To je najbolja procena do koje su klimatolozi došli u vezi sa brojem tona uglja koji se može sagoreti pre nego što nastanu ozbiljne klimatske promene.

Najvažnije je da razumemo mogućnosti onoga što matematika i naučnici mogu da urade, kao i sve neizvesnosti, kako bismo svi mogli da donesemo valjane odluke o svojoj budućnosti.

 

broj komentara 0 pošalji komentar