Harmonična kozmetika za lepotu duše i tela

Takav je slučaj i s ovim tekstom ‒ on ne pripada rubrici „tetka Saveta o kozmetici i lepoti", već „čika Pitagora o kosmosu i lepoti". U pravu ste ako primetite da takva rubrika ne postoji, ali ćemo je zato upravo izmisliti. Pored čuvene matematičke teoreme, Pitagora je imao pretpostavke i o mnogim drugim pojavama. Pojam kozmetika, koji je, kao što možete zaključiti, izveden iz reči kosmos, zatim pojmovi harmonija, lepota, duša i telo ‒ bili su važni za učenje Pitagore i njegovih sledbenika pitagorejaca.

Zajednički naziv svih starogrčkih filozofa pre Sokrata bio je filozofi prirode. Taj naziv su dobili budući da je ključno pitanje koje su svi oni postavljali bilo „koje je prapočelo prirode?", tj. šta je u osnovi svega što postoji u prirodi. Odgovori na ovo pitanje bili su razni ‒ od Talesa koji je rekao „voda je prapočelo svega", preko Heraklita koji je vodu zamenio vatrom, sve do Leukipa i Demokrita koji su tu ulogu dodelili atomima. Pitagorejci su smatrali da ceo svet počiva na broju, tačnije, na odnosu brojeva. Otuda, postaje jasnije zbog čega je svima nama prva asocijacija na Pitagoru matematika.

Međutim, pitagorejci su matematičkim odnosima objašnjavali i brojne druge pojave. Tako je i raspored nebeskih tela određen brojčanim odnosima. Prema pitagorejcima, to su bili savršeno skladni brojčani odnosi. Takav uređeni nebeski sistem nazvan je kosmos, što zapravo znači red, ili uređenost. Odatle je poteklo i umeće u uređivanju, odnosno kozmetika. Za pitagorejce je uređenost, tj. skladan raspored delova u celini, ujedno predstavljala definiciju lepote. To što je kosmos uređen značilo je ujedno da je lep (što objašnjava vezu kozmetike i lepote, koja se nama, danas, podrazumeva).

Pitagorejci su tvrdili da se planete kreću po isto tako uređenim putanjama kroz eter (gornji sloj vazduha) i da se prilikom tog kretanja proizvodi skladna nebeska muzika ‒ harmonija sfera. Da bismo muziku koju ljudi proizvode nazvali lepom, ona mora oponašati nebesku muziku, tj. harmoniju. Tu je na potez ponovo došla matematika, zahvaljujući kojoj su pitagorejci izračunali tačne brojčane odnose koji prilikom sviranja stvaraju harmoniju.

Za razliku od harmonije, koja se obraća čulu sluha, čulu vida se obraćala simetrija. Ova kategorija je takođe nastala po uzoru na sklad delova i celine u kosmosu. Ljudsko stvaralaštvo moglo je da oponaša simetriju kroz likovnu umetnost. Na temelju pitagorejske teorije lepote, sredinom petog veka pre nove ere, nastao je i Poliktetov Kanon - pravilnik koji je izvršio veliki uticaj na likovnu umetnost starih Grka. Od Kanona su sačuvani samo fragmenti, koji prvenstveno govore o načinima na koje se lepota može matematički izračunati. Poliktetova ilustracija ovog pravilnika bila je čuvena skulptura Dorifor (Kopljonoša). Uz pravila iz Kanona, Kopljonoša je izvajan po tačnim proporcijama koje je Poliktet smatrao savršeno skladnim.

Pitagorejci su verovali da je čovek stvoren po uzoru na prirodu, te da i dela koja stvara treba da budu takva. Onda kada čovek stvori umetničko delo koje oponaša pravilnosti prirode, ono i njemu pričinjava zadovoljstvo i na taj način ga pročišćava i čini bližim prirodi. Mi ne možemo čuti muziku svemira, ali zato možemo izračunati odnose od kojih ona nastaje i reprodukovati na instrumentima koje naše uho može čuti. Isto važi i za dela likovnih umetnosti.

Problem je nastao kada su umetnici otkrili da ljudskim čulima ponekad više prija malo odstupanje od pravila. Da li zbog toga što čovek nije tako savršen kao priroda, ili zbog toga što ni sama priroda nije tako savršena, ili prosto zbog toga što savršenstvo nije isto što i sklad? Sve su to pitanja na koja, nažalost, nemamo konačan odgovor. Možda ih ima harmonična kozmetika za lepotu duše i tela.