Matematika i religija

Da li su naučnici i matematičari religiozni ili ne, zavisi od njihovih ličnih uverenja, poimanje nauke nije garant da će neko verovati u Boga. Mnogi značajni matematičari su bili veoma religiozni, takvi su bili Isak Njutn i Blez Paskal.

Međutim, jedan od matematičara koji je verovao da su mu bogovi podarili sposobnost da razume matematiku jeste Srinivasa Ramanudžan. On je iz svojih snova crpeo matematičke ideje; navirale su mu u bleskovima, katkad ni sam nije imao objašnjenje kako, matematički rad za njega je bila vrsta transa.

Kao dečak, Ramanudžan je sporo naučio da govori. Sve svoje vreme provodio je crtajući simbole po zemlji, ili kasnije pišući jednačine u svojoj svesci. Neke svoje radove je poslao čuvenom britanskom matematičaru Dž. H. Hardiju.
Hardi je istog trenutka bacio te jednačine u đubre, ali ih je kasnije ponovo uzeo radi detaljnijeg pregleda. Videći formule, Hardi je rekao da „u najmanju ruku, nikad nije video ništa slično" i da su ga pojedine potpuno „porazile". Ubrzo je shvatio da su jednačine „mogle biti napisane samo od strane matematičara najviše klase".

Ramanudžan je uvek dolazio do rezultata koji bi predstavljao osećaj za intuiciju. Rekao je da ga je indijska boginja inspirisala u njegovim snovima i da samo u matematici čovek može doživeti Boga.

Postoji čitava aksiomatika u logici koja se bavi postojanjem Boga, jedna od njih je Gedelova.
Mnogi drugi matematičari, kao što su Karl Fridrih Gaus, Džejms Hopvud Džins, Georg Kantor, Blez Paskal i Džon Litlvud, verovali da je nadahnuće imalo božanski karakter. Gaus je rekao da je jednom dokazao teoremu „ne pomoću mučnog napora, već Božjom milošću".

Ljudi su oduvek posmatrali nebo, najpre su sve astronomske pojave povezivali sa nekom višom silom, Bogom ili bogovima. Sa neba se čekala kiša koja je najavljivala dobar rod, meteori su smatrani lošim znakom koji donosi bolesti. Pojave na nebu ljudi su ranije smatrali vrstom komunikacije sa Bogom.

Otkud ideja da gledaju u nebo? Da li su nekada davno videli nekoga na nebu?
Istina je tamo negde i vodi nas do mogućeg postojanja vanzemaljaca (ili ne), opet, pokazaće nauka u budućnosti.

Postoji etnoastronomija (arheoastronomija), naučna disciplina koja proučava prisustvo astronomije u narodnom stvaralaštvu. Pomoću nje se saznaje koliko je narod u prošlosti poznavao i pratio astronomske pojave, kako ih je objašnjavao i koliko su ta objašnjenja u skladu sa današnjim naučnim otkrićima.

Iz etnoastronomskih istraživanja se može utvrditi koliko su pojave na nebu uticale na svakodnevni život ljudi i šta su oni činili kada se pojave odigraju. Zbog svega ovoga etnoastronomija je, kao naučna disciplina, značajna za istoriju astronomije, samu astronomiju, ali i za etnologiju.