Farmerke: od Trsta do Divljeg zapada

Teoretičar kulture Džon Fisk studiju o popularnoj kulturi započinje slučajem džinsa u Americi. Džins je u svakom pogledu neodvojiv od američke kulture, iako tu vrstu odevnog predmeta nije izmislio Levi Štraus, verovali ili ne. Naime, i naziv džins potiče od francuskog izgovora imena grada Đenove, gde su pomorci prvi put nosili taj tip otpornih pantalona. Međutim, tek su u Americi postale ne samo brend već simbol.

Fisk je među svojim studentima, kojih je 118 od ukupno 125 tog dana nosilo džins, sproveo anketu o tome šta džins znači za njih lično. Dva odgovora su bila najčešća: džins poriče društvene razlike i džins predstavlja slobodu da budeš ono što jesi. Oba odgovora svedoče o suštinskim kontradiktornostima na kojima popularna kultura počiva.

Prvi odgovor dovodi se u vezu sa nastankom džinsa u Americi ‒ to je bila radnička odeća, praktična, trajna i jeftina. Iznošen, izbledeo i pocepan džins bio je posledica teškog rada i siromaštva onih koji su ga nosili. Danas je džins pocepan i izbledeo već u prodavnicama, a upravo ta veštačka iznošenost povećava njegovu cenu i doprinosi kapitalističkom sistemu, kojem je u izvornom značenju, džins bio suštinska suprotnost. Ipak, ljudi širom sveta i dalje doživljavaju džins kao simbol borbe protiv društvenih nejednakosti, bilo da su im farmerke pocepane dok su radili u fabrici, bilo da su im procepi fabrikovani.

S druge strane, veoma je zanimljiva ta pomalo buntovnička konotacija farmerki. Ljudi, posebno mladi ljudi, nose farmerke kako bi istakli svoju individualnost, svoj otpor društvenim normama. Ovde se svakako očitava jak uticaj slike američkog Divljeg zapada, koja je doprinela stvaranju asocijacije džinsa i kauboja ‒ neprikosnovenih buntovnika. U tom pogledu, paradoks nastaje u trenutku kada džins postaje toliko popularan da je teško reći kako nošenje odeće koju nosi većina ljudi oko vas može biti izraz vaše individualnosti.

Ova značenja džins ima prvenstveno unutar američke popularne kulture. Unutar drugih kultura širom sveta, značenja su drugačija, ali kako Fisk primećuje, bez obzira na lokalna značenja, džins uvek u sebi nosi tragove američke kulture. U Sovjetskom Savezu je nošenje džinsa imalo opoziciono značenje, farmerke su predstavljale simbol zapadne dekadencije.

Mnogi će ovakvu analizu jednog običnog odevnog predmeta možda smatrati pravljenjem magarca od komarca - farmerke se jednostavno nose zato što su praktične i udobne. To je sasvim sigurno glavni razlog njihove popularnosti. Ipak, mora se priznati da postoji nešto sumnjivo u činjenici da ih mi zovemo „teksasˮ farmerke.