Moralna i zakonska prava životinja

Savremeni način života, ali i uticaj obrazovanja i kulture, potpuno su odvojili čoveka od životinja. Nasuprot brzom tehnološkom napretku savremene civilizacije, svedoci smo osionog ponašanja čoveka koji masovno uništava biljne i životinjske vrste. Pitanje našeg odnosa prema prirodi, a posebno prema životinjama, neopravdano je zanemareno, a treba ga postaviti u središte gorućih naučnih i filozofskih razmatranja.

Organizatori kažu da tribine predstavljaju tek početak rasprave o ovom bitnom društvenom problemu. „Ideja je da, osim filozofskog sadržaja, na tribinama budu predstavljeni konkretni problemi sa kojima se susreću udruženja za zaštitu životinja", rekla je Milica Milašinović iz Centra za bioetičke studije.

Do kraja prošle godine održano je pet predavanja, a sa tribinama će se nastaviti krajem januara i tokom februara i marta. Za sve koji ne koriste proizvode životinjskog porekla, ali i za ostale zainteresovane, najavljen je okrugli sto na kome će se diskutovati o uticaju biljne ishrane na zdravlje, o kulturološkom aspektu veganstva, ali i o teškoćama sa kojima se suočavaju ljudi na biljnoj ishrani u svakodnevnom životu. 

„Tek smo počeli sa aktivnostima, a potrebno je još mnogo rada ‒ pre svega sa mladima, ali i sa svima koji vole životinje i koji žele da preispitaju odnos čoveka prema njima. Cilj nam je da racionalnim argumentima podignemo svest kod ljudi o neopravdanoj patnji kroz koju životinje prolazeˮ, istakla je Milica Milašinović. 

Poruke iz prošlosti

Problematizovanje moralnih prava životinja ima korene u istoriji filozofije. Engleski filozof, utilitarista Džeremi Bentam (1748‒1832) u svom delu „Uvod u načela morala i zakonodavstva" (The Principles of Morals and Legislation, Oxford, England: Oxford University Press, 1907, poglavlje 17, odeljak 1, fusnota na paragraf 4) rekao je da će doći dan kada će ostatak životinjskog sveta steći ona prava koja mu nikada ne bi mogla biti uskraćena osim od ruke tiranina. 

„Šta je to što bi inače moglo ustanoviti tu nepremostivu granicu? Je li to moć razuma ili možda moć govora? Ali na stranu poređenje, odrasli konj ili pas je racionalnije, baš kao što je i zabavnije stvorenje od deteta starog jedan dan, ili jednu nedelju, pa čak i jedan mesec. No, pod pretpostavkom da su drugačiji, koliko bi to bilo od koristi? Pitanje ne glasi ‒ mogu li oni rasuđivati?, niti ‒ mogu li govoriti?, nego ‒ mogu li da pate? 

Gotovo tri veka nakon ovih reči engleskog filozofa životinje ne podnose ništa manje patnje nego što je to bilo slučaj pre. One se, naprotiv, razvojem industrije i tehnologije koriste u razmerama koje nisu zabeležene u dosadašnjoj istoriji. Zašto je to tako i da li je takva praksa opravdana, poslušajte na Filozofskom fakultetu svakog poslednjeg utorka u mesecu.