Nestanak evropskih šuma

Više od pedeset posto evropskih šuma nestalo je u proteklih 6 000 godina usled veće potražnje za poljoprivrednim zemljištem i drvetom kao izvorom goriva, pokazuju nova istraživanja, koja predvodi Univerzitet u Plimutu, u Velikoj Britaniji.

Koristeći analize polena sa više od hiljadu lokacija, naučnici su pokazali da je više od dve trećine centralne i severne Evrope nekada bilo prekriveno drvećem. Danas je ta površina svedena na trećinu. Promene su bile još izraženije u većim zapadnim i priobalnim regionima ‒ na nekim područjima preostalo je manje od deset odsto šumskog pokrivača. Međutim, ti negativni trendovi su počeli da se preusmeravaju ka obnavljanju šuma, kroz otkrivanje novih vrsta goriva i tehnike izgradnje, ali i kroz ekološke inicijative.

Govoreći o stanju evropskih šuma, Nil Roberts, vodeći autor studije i profesor fizičke geografije na Univerzitetu u Plimutu, ističe da većina zemalja prolazi kroz tranziciju; menja se način korišćenja zemljišta kako bi se zaustavilo nestajanje šuma. „U Velikoj Britaniji i Irskoj došlo se do minimuma pre oko 200 godina. Druge zemlje u Evropi tek treba da dođu do te tačke, dok su neki delovi Skandinavije ‒ u kojima nije bilo tolikog oslanjanja na poljoprivredu ‒ još pretežno pod šumama. Međutim, gubitak šuma je dominantna karakteristika evropske pejzažne ekologije, što utiče na funkcionisanje ekosistema i biodiverzitetˮ, objašnjava profesor.

Istraživanje u kome su učestvovali i akademici iz Švedske, Nemačke, Francuske, Estonije i Švajcarske nastojalo je da precizno utvrdi kako se priroda evropskih šuma menjala u poslednjih 11 000 godina.

Studija je analizirala podatke o polenu (uzete iz Evropske baze podataka o polenu) kombinujući tri različite metode. Pokazalo se da su se predeli pod šumama zapravo povećali oko 60 procenata pre 11 000 godina, i do čak 80 procenata pre 6 000 godina. Međutim, uvođenje savremene poljoprivredne prakse tokom neolitskog perioda izazvalo je postepeni gubitak, koji je ubrzan do kraja bronzanog doba i uglavnom se nastavio do danas.

Profesor Roberts navodi: „Prelazeći sa drveta na drvo, veverica je pre oko 8 000 godina mogla stići od Lisabona do Moskve ‒ ne dodirujući zemlju. Neki možda vide taj gubitak kao negativan, ali neka od naših najcenjenijih staništa nastala su kroz šume.ˮ

On dodaje da su sve do 1940. godine mnoge tradicionalne poljoprivredne prakse imale prijateljski stav prema divljim životinjama, te su stvorena staništa za mnoge važne vrste. Svi ti podaci mogu se koristiti da bi se razumelo kako buduće inicijative u šumarstvu mogu da utiču na promene staništa.

Priredila: Marija Tošić

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.