GDPR ‒ na korak od primene!

Posedovanje, skladištenje i prodaja ličnih podataka u poslednjih nekoliko decenija predstavljaju ozbiljan problem, čak i u sasvim uređenom društvenom okruženju. Iako većina ne želi da svoje lične podatke (ili bar deo njih) deli sa drugima na bilo koji način ‒ procvat društvenih mreža, velike bankarske baze informacija, kao i baze podataka mobilnih operatera dovele su do toga da se do ličnih podataka brzo i suviše jednostavno dolazi.

Onaj ko poseduje naše lične podatke u najmanju ruku je dominantan i lako ih može zloupotrebiti. Zbog toga je Evropska unija donela jednu od najkontroverznijih zakonskih regulativa ‒ Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), koja iz korena menja način poslovanja svih subjekata koji se bave prikupljanjem i obradom ličnih informacija.

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) doneta je 2016. godine, međutim, zbog neophodnog adaptacionog perioda njena primena počeće od maja ove godine. Iako je sve u vezi sa uredbom uglavnom jasno, 'na terenu' se ne uvodi kako bi trebalo. Prema istraživanjima kompanije „Veritasˮ s početka 2017. godine, samo je 2% ispitanika zaista prilagodilo svoj sistem poslovanja GDPR-u, iako su se mnogi u preduzeću (31%) izjasnili da su u potpunosti spremni za primenu uredbe. Ostali ili nisu spremni ili ne žele previše da se opterećuju tom temom, ali to će se svakako promeniti jer EU već uveliko sprovodi sistem kažnjavanja za sve koji svoje poslovanje ne usklađuju sa GDPR propisima. Srbiju kao kandidata za buduću članicu EU čeka ista situacija ‒ primena GDPR-a je obavezna, a trenutno se radi na donošenju novog zakona o zaštiti podataka koji će biti usklađen sa GDPR-om.

GDPR zahteva popis, kategorizaciju i kodiranje informacija od svih individua, institucija i organizacija koje na bilo koji način tretiraju lične podatke. Lični podaci podrazumevaju bilo koju kombinaciju ličnih činjenica koja tačno određuje jednog pojedinca. To su, između ostalog, ime i prezime, podaci o lokaciji, fizički, fiziološki, genetski, mentalni, ekonomski, socijalni, kulturni ili bilo koji drugi faktori. Iznad svega, korisnici od kojih se informacije prikupljaju u svakom trenutku moraju da znaju u koje svrhe se to radi, kao i da daju (ili ne daju) svoju saglasnost.

Vlasnik ima pravo da nadležnim vlastima prijavi svaku zloupotrebu ili ugrožavanje informacija, kao i da zahteva adekvatno sankcionisanje individua, institucija i organizacija koje su zloupotrebile njegove podatke. Kako bi se sve stavke GDPR-a poštovale u najvećoj meri, zakonodavci su odredili i postojanje nezavisnog državnog organa u svakoj zemlji članici koji će voditi računa o prijavama iz ove oblasti.

U organizaciji kompanije „Koming", u Srbiji će se uskoro održati skup na temu GDPR-a, usmeren na tehnološka rešenja koja omogućavaju sprovođenje te regulative u poslovnoj praksi.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.