Veštačka inteligencija postavlja dijagnozu pre lekara

Trenutno, kardiolozi procenjuju da li postoji neki problem samo na osnovu otkucaja srca. Ali čak i najbolji lekari mogu da pogreše u dijagnozi u jednom od pet slučaja. Pacijenti se ili šalju kući pa dođe do srčanog udara, ili prolaze kroz nepotrebne operacije.

Sistem veštačke inteligencije razvijen u Bolnici Džon Radklif skenira srce mnogo preciznije i pruža više informacija. Sistem zatim daje preporuku ‒ ako je „pozitivna", znači da veruje da postoji rizik od srčanog udara.

Nova tehnologija je klinički ispitivana u šest kardioloških jedinica. Rezultati će biti objavljeni ove godine, nakon što ih provere stručnjaci, ali profesor Pol Lison, kardiolog koji je razvio sistem, kaže da podaci pokazuju da je sistem znatno prevazišao specijaliste kardiologije.

Svake godine se obavi 60.000 skeniranja srca, a 12.000 se pogrešno dijagnostikuje.

Drugi sistem veštačke inteligencije traži znakove karcinoma pluća tako što prepoznaje velike grupe ćelija ‒ nodule, tj. čvoriće. Doktori ne mogu da kažu da li su te grupe ćelija bezopasne ili će postati kancerogene, pa pacijenti moraju da obave dalje pretrage. Međutim, klinička ispitivanja su pokazala da sistem može da isključi bezopasne slučajeve ili da prepozna rane stadijume bolesti, a pritom štedi novac i vreme.

Sistem komercijalizuje start-ap kompanija, a dr Timor Kadir, njen glavni stručni predstavnik, kaže da bi na taj način na godišnjem nivou više od 4.000 pacijenata dobilo dijagnozu mnogo ranije i da bi imali mnogo veće šanse za oporavak. Dr Kadir procenjuje da bi sistem dijagnoze plućnih karcinoma mogao uštedeti deset milijardi funti ako bi bio usvojen u SAD i Evropskoj uniji.

 Priredila: Marija Tošić