Surlaši ‒ divovi iz naše geološke prošlosti

Nastanak surlaša

Tokom paleogena (pre 65‒23 miliona godina) Arabijsko poluostrvo i Afrika bili su spojeni u jedan kontinent sa tropskom klimom, izolovan od ostatka sveta okeanom Tetisom. Na tom prostoru su nastali prvi surlaši. Prvobitni surlaši bili su veliki poput svinje, imali su kratku surlu i blago uvećane sekutiće. Kasniji oblici pokazuju tipične osobine savremenih slonova, kraće i kompaktnije telo, kraću i višu lobanju i uvećane druge gornje sekutiće ‒ kljove. Početkom miocena (pre oko dvadeset tri miliona godina) promene u građi Zemlje i pomeranje kontinenata dovode do hladnije klime, ali i do migracije surlaša iz Afrike u Aziju i Evropu. Tada su to bile veoma krupne životinje sa karakteristikama sličnim današnjim slonovima. Vremenom, njihovo telo se uvećalo, vilica se skratila a broj zuba smanjio. Brojne neobične vrste surlaša razvrstane su u više familija. Četiri od njih su imale 14 predstavnika tokom geološke istorije naših prostora.

Osobine surlaša

Osnovna osobina koja karakteriše red surlaša je surla, po kojoj su i dobili ime. Surla je formirana od gornje usne i nosa, a koristi se za disanje, hvatanje predmeta i usisavanje vode. Produžeci slični prstima na kraju surle veoma su pokretni i osetljivi.
Druga karakteristika surlaša su kljove. To su produženi sekutići koji tokom evolucije pokazuju veliku varijabilnost u dužini i anatomiji.

Kika

Fosilni ostaci mamuta pronađenog u Kikindi 1996. godine, u glinokopu na dubini od 21 metar, pripadaju prelaznoj vrsti između stepskog slona i runastog mamuta. Pronađen skelet je gotovo kompletan, a po obliku karlice smatra se da je u pitanju ženka. Starost jedinke je procenjena na 64 godine, a starost skeleta na oko pola miliona godina. Skelet je pronađen na mestu uginuća - in situ. Originalni skelet Kike izložen je u Narodnom muzeju Kikinda.

Vika

Maja 2009. godine eksploatacijom uglja u površinskom kopu rudnika uglja Termoelektrane „Drmno", na otvorenim geološkim profilima (dubine 27 metara) nađeni su ostaci skoro celokupnog skeleta mamuta Vike. Veoma složen proces konzervacije in situ, uradili su stručnjaci Prirodnjačkog muzeja iz Beograda. Kasnije je skelet prebačen u pokriveni objekat arheološkog nalazišta Viminacijum, gde je danas izložen za publiku.
Utvrđeno je da je taj gorostas dužine veće od šest metara doživeo duboku starost od oko 60 godina. Analize starosti geoloških slojeva u kojima je fosil pronađen ukazuju da je predstavnik jedne od prvih formi mamuta u ovom delu Evrope.

Stotine nalaza zuba i ostalih delova skeleta mamuta i drugih surlaša na teritoriji Srbije i okolnih zemalja, dokaz su da su u velikom broju naseljavali to područje. Svakodnevno se vrše detaljna paleontološka istraživanja na terenu i u laboratorijama. Osim velike naučne i muzeološke važnosti, svaki od nalaza predstavlja i zanimljivost za široki auditorijum. 

Priredila Aleksandra Stojanović