Šta nam otkrivaju kamere pod okeanom

Nauka i tehnologija su uznapredovale toliko da se više i ne divimo mogućnostima novih kamera i aparata; sve manje se pitamo kako je nešto napravljeno i ostvareno, jer gotovo sve deluje moguće. Zato su značajni dokumentarni filmovi, koji nam pokazuju male korake u stvaranju nekog dela, podvlače neverovatnost jedne situacije, kao na primer, one pod vodom.

Zahvaljujući savremenoj opremi i hrabrim poduhvatima ronilaca, danas se slikom možemo preneti u podvodni svet, upoznati sve ono što čovek vidi među čudesnim bojama korala, u podvodnim pećinama, olupinama starih brodova.

Više od dve decenije Beograd ima festival posvećen podvodnim filmskim ostvarenjima, koja imaju ne samo dokumentarnu već i umetničku i naučnu vrednost. Ovogodišnji festival je usmeren na veliki problem današnjice i nosi važnu poruku ‒ „Neka vode uvek budu čisteˮ. 

Milorad Đuknić, direktor Međunarodnog festivala podvodnog filma, uputio nas je u tajne snimanja tih ostvarenja i predstavio nam ona koja ćemo moći da pratimo do 17. decembra u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Beogradu.

Filmovi koje možemo videti na Festivalu imaju prevashodno dokumentarnu vrednost, ali često nose i važne poruke. Da li imaju više naučnu ili umetničku funkciju?
‒  Najvažnije su ideja i poruka autora. Većina filmova poručuje da je poslednji momenat da se nešto učini za zaštitu životne sredine. Neki od filmova imaju veliku umetničku vrednost, dok su drugi edukativni, zasnovani na naučnim istraživanjima. Filmovi se takmiče u dve kategorije: profesionalnoj (velike produkcije i TV kuće) i nezavisnoj (nezavisni producenti, samostalni autori); uz posebnu kategoriju za najbolji domaći film. 

Festival traje već 21 godinu. Koliko se promenio (u koncepciji, sadržaju, trajanju)?
‒ Od samog početka pokušavamo da popularizujemo ronjenje i zaštitu životne sredine, naročito voda. Trudimo se da stimulišemo domaće autore, podstaknemo raznolikost kulturnog izraza. Moto ovogodišnjeg festivala je ‒ „Neka vode uvek budu čisteˮ.

Festival je svakako važan ljudima koji se bave ronjenjem i podvodnim snimanjem. Kome još može biti interesantan taj žanr?

‒ Filmovi koji se prikazuju na Festivalu interesantni su širokom auditorijumu, a ujedno je to mesto okupljanja ronilaca iz cele Srbije. Nas kao organizatore posebno raduje dominantno prisustvo mladih ljudi. Svi gosti iz inostranstva bili su fascinirani brojem posetilaca, a naročito omladine.

Koliko je zahtevno snimati pod vodom?
‒ Da bi neko bio korektan podvodni snimatelj, mora prvenstveno biti dobar, iskusan ronilac, a kada su u pitanju veće dubine ili olupine, kaverne, pećine, onda neizostavno mora proći i posebne specijalističke kurseve i imati posebno izrađenu opremu za tu svrhu. Sam boravak pod vodom ima svoja ograničenja u odnosu na dubinu i vreme.

Razvoj tehnologije je sigurno uticao na kvalitet i brzinu snimanja.
‒ Apetiti za kvalitetom snimka su sve veći. Govorimo o kamerama koje snimaju film 4K rezolucije, kao o standardnom formatu. S druge strane, snaga procesora računara, kao i RAM memorija, omogućavaju rad na ovakvim filmovima i ubrzavaju proces. Razvojem tehnike i tehnologije unapređuje se i osvetljenje. Tako je naš kolega iz Kluba izradio reflektore snage 6K sa autonomijom od sat vremena. To je poduhvat i za ozbiljne fabrike, ali kad neko ima znanje, i kućna radionica proizvede ozbiljnu stvar.

Posetioce Festivala očekuju i izložbe, fotografije, susret sa autorima. Možete li nam reći nešto više o tom delu programa?
‒ Izložba podvodnih fotografija u foajeu Kinoteke prelazi u tradiciju. Naravno, svi domaći autori su prisutni na otvaranju, međutim, nedostatak sredstava onemogućuje prisustvo stranih autora, što bi svakako uvećalo značaj Festivala u međunarodnim okvirima.

Koliko su, po Vašem mišljenju, ovi filmovi značajni za savremenu kinematografiju i kulturu uopšte? Na koji način Festival doprinosi afirmaciji autora i internacionalnoj saradnji?
‒ Podvodni filmovi se snimaju da bi se prikazao domet tehnike i tehnologije, zabeležile prirodne pojave, pratila ogledna polja. Tehnološki napredak se najbolje vidi na opremi za podvodno snimanje. Pored edukacije i zabave, posebno je važna borba autora za zaštitu podmorja i prirode uopšte. Filmovi su izuzetno značajni i za savremenu kinematografiju. Autori su dvojako motivisani. S jedne strane, to je prestiž među kolegama, a s druge, svi filmovi koji se prikažu na Festivalu praktično su prošli domaću selekciju i mi im dajemo kontakte za međunarodna takmičenja.

Koje filmove biste preporučili na ovogodišnjem festivalu?
‒ Ove godine imamo dva filma koji se bave pionirima ronjenja na dah. To su „Čovek delfinˮ Lefterisa Karitosa (dokumentarni film o Žaku Majolu, roniocu na dah čiji je život bio inspiracija Liku Besonu za film „Veliko plavetniloˮ) i „Generacija veliko plavoˮ, koji je radio Žerom Espla. Film „Crveno jezeroˮ govori o ekstremnom zaronu na dubini od 300 metara.