Dodatna nastava: zamišljanje

Kakve veze Džon Lenon ima sa jednom beogradskom gimnazijom u 21. veku? Zašto našu decu navodimo na strane idole, pored toliko sjajnih uzora iz srpske istorije i kulture? Sve su to umesna pitanja, ali postoji još jedno umesno pitanje ‒ šta se dešavalo te večeri na kraju radne nedelje u jednoj školi?

Nastava u popodnevnoj smeni je završena, vreme je da se ide kući i uživa u vikendu. Ali i učenici i profesori ostaju u školi. Ne svi, naravno, ali jedan deo. U holu stoje učenice i sprovode goste do svečane sale u kojoj se sprema nekakav neobičan događaj. Napominju da su prva dva reda rezervisana za profesore, a da ostali mogu da se smeste iza.

Tu je profesorka muzičkog, kao i profesor građanskog vaspitanja; tu je profesor srpskog koji će najaviti događaj, zatim profesor istorije koji se sprema za svoju besedu; tu je profesor filozofije, koji je za učenike pripremio kviz iz rokenrol kulture. Tu su i brojni gosti, prvenstveno poznati muzičari i poštovaoci rokenrol kulture. Tu su i mnogi drugi.

Najbrojniji su učenici: oni koji su u organizaciji su uzrujani i deluju važno, oni koji će učestvovati u kvizu vrlo su koncentrisani, oni koji će nastupiti sa svojim bendovima ‒ uzbuđeni. Tu se dešava nešto zbog čega učenici i profesori dobrovoljno provode petak veče u školi. Da li je važan povod?

Jeste, naravno. Profesor srpskog jezika i književnosti otvara događaj i objašnjava da Peta gimnazija ima dugu tradiciju u negovanju rokenrol kulture ‒ prva rokenrol igranka u Beogradu održana je, kaže, baš u njihovoj školi, kao i prvi nastup mladih muzičara koji će oformiti grupu „Indeksi". Peta gimnazija se ponosi time, kao i činjenicom da je prva institucija u Srbiji koja je počela da obeležava „Lenondan".

Reč preuzima profesor istorije, koji započinje besedu pitanjem ‒ „Otkud ʼLenondanʼ u Petoj gimnaziji i sa kojim ciljem?". Priznaje da ni njemu samom to u prvom trenutku nije bilo jasno, prvenstveno zato što nikada nije bio poklonik muzike „Bitlsaˮ i Džona Lenona. Obrt u besedi nastaje kada profesor zaključuje da Džon nije samo muzičar već je i personifikacija određenih vrednosti ‒ mira i ljubavi ‒ a ima li boljeg povoda za školsku manifestaciju od podsećanja na ova dva pojma. Te dve reči izgovara sa ozbiljnošću i svesnošću, koje čine da se one shvate u izvornom značenju, oslobođene tereta kliširanosti koji im je podarila popularna upotreba na izborima za mis sveta i sličnim događanjima.

Poznati muzičar i proučavalac rok kulture nastavlja pripovedanje. Uzbuđeno, kao da se i sam vratio u uzrast publike kojoj se obraća, govori o značaju „Bitlsa", ne samo u muzičkom smislu već i kulturološkom. Susret „Bitlsa" i Boba Dilana, smatra, doveo je do jedne revolucije u popularnoj muzici ‒ sredinom šezdesetih godina rokenrol je postao muzika koja čini svoje slušaoce pametnijim i osvešćenijim, a zadržao je karakter dopadljivosti i bio dostupan svima.

Sledi kviz u kojem učestvuje pet učenika, rođenih u 21. veku ‒ odgovaraju na pitanja o muzici koju su slušali njihovi roditelji. Neobjašnjivo, znaju većinu odgovora.

Tako je izgledala „Lenon akademija" u Petoj gimnaziji te hladne decembarske večeri u Beogradu. A povod? Povod je bila godišnjica smrti čoveka koji je pevao o zamišljanju nekog boljeg i pravednijeg sveta. Povod je bilo nastojanje da i posle smrti tog čoveka zamisao o takvom svetu nastavi da živi. Povod je bilo obrazovanje učenika ‒ obrazovanje u najpotpunijem smislu te reči, koje ne podrazumeva samo prenošenje gradiva već i vrednosti. Za učenike Pete beogradske gimnazije nije važan Džon Lenon, već ideja o čoveku čija pesma poziva sve da zamisle bolji i pravedniji svet.

Kada pričamo o školstvu i omladini, pričamo najčešće o problemima. Problemi zahtevaju rešavanje, skandali zahtevaju uzbune, pozitivni primeri ne zahtevaju ništa, ali baš zbog toga o njima ne smemo prestati da govorimo. I baš zbog toga ovaj tekst nije napisan kao novinarski izveštaj, već kao utisak jednog slučajnog prolaznika, kojeg to neobično dešavanje nije ostavilo ravnodušnim, niti sposobnim za novinarsku objektivnost.