Da li (se) čujemo?

Moramo prvo da razmišljamo o tome koliki je intenzitet buke, a zatim i koliko je njeno trajanje, ističe za Internet portal RTS-a dr Dudvarski. Smatra se da je intenzitet buke od 85 i više decibela štetan za čulo sluha.

Buka ne mora da traje predugo ‒ jednostavan zvučni stimulus u vidu pucnja iz pištolja traje jednu milisekundu, a ima intenzitet od čak 150 decibela. Ukoliko pucamo iz pištolja pored nezaštićenog uva, može momentalno doći do ozbiljne akutne akustične traume.

„Ako govorimo o hroničnoj akustičnoj traumi, o nekome ko sluša glasnu muziku svaki dan po sedam, osam sati sa intenzitetom koji prelazi 85 decibela, a primera radi, buka u diskoteci ili neki glasni rok koncert ima intenzitet 115 decibela, onda to svakako nije korisno za njegovo čulo sluha", objašnjava doktor.

Važne su i fizičke karakteristike same buke ‒ intenzitet trajanja, ritam buke, da li je kontinuirana ili ne ‒ smatra se da je kontinuirana buka štetnija. Gleda se i na spektar buke u smislu frekvencije ‒ visokofrekventna buka deluje štetnije od niskofrekventne.

Naš sagovornik ističe da moramo uzeti u obzir i individualne činioce ‒ godine života i osetljivost, genetske faktore i oboljenja srednjeg uva. Preterana i ponavljana ekspozicija nije korisna i može kasnije da dovede i do trajnijih oštećenja sluha.

Decibeli

To je naročito izraženo ako pričamo o industrijskoj ili beloj buci. Kod osoba koje hronično, dugotrajno i više godina rade uz buku koja je intenziteta većeg od 85 decibela, naročito ako se ne pridržavaju nekih saveta (ne koriste zaštitna sredstva), dolazi do ozbiljnih oštećenja.

Našem uvu ne prijaju pomenuti zvuci visokog intenziteta. Smatra se da je normalan intenzitet tokom konverzacije oko 50, 60 decibela i to je prijatno. Šapat ima intenzitet u decibelima oko 30, prosečna buka u gradskom saobraćaju iznosi oko 80 decibela, i već tada imamo otežanu konverzaciju, neprijatnost, možda i uznemirenost. Smatra se da već na 85 decibela možemo da govorimo i o oštećenjima sluha. Buka u diskoteci ili na koncertu ‒ naročito ako se sedi pored razglasa ‒ dostiže 115 decibela; pneumatski čekić ima jačinu takođe oko 115 decibela.

Postepen gubitak sluha

Doktor Dudvarski je objasnio i koji se stadijumi javljaju u oštećenjima sluha izazvanim bukom. Prvi stadijum je adaptacija ‒ pomeranje praga sluha za desetak decibela. „Zatim imamo fenomen privremene nagluvosti, verovatno se većina upoznala sa njim. Kada boravimo u diskoteci ili na svadbi, dešava se da imamo utisak da su nam uši zaglušene, može se čak javiti i zujanje", napominje doktor. Iako je to uvo pre bilo potpuno zdravo, taj fenomen privremene nagluvosti izgubiće se za 24 ili 48 sati.

Radnici u teškim industrijama koji su više puta izloženi buci imaju i kumulativne efekte. Privremena nagluvost koja traje dan-dva potrajaće malo duže, možda i dve nedelje i iz toga kasnije nastaje permanentna nagluvost. Važno je reći da buka deluje na čulo sluha simetrično ‒ oba uva podjednako stradaju i to uglavnom na početku visoke frekvencije. „Obično krene na 4 000 herca, u početku je prilično neprimetno, ljudi ne registruju da zapravo slabije čuju. Nekada se javi i tinitus, zujanje u uvu", doktor Dudvarski ističe primere iz prakse.

Jedan od važnijih fenomena je i fenomen distorzije zvuka. Ti pacijenti vremenom počinju slabije da razumeju govor, čak i kada je on dovoljno glasan. Imaju teškoće da razlikuju konsonante s, š, č, f, h... Tako izgleda i klinička slika ‒ postepena ali progresivna nagluvost, zujanje u uvu, i na kraju ‒ otežano razumevanje samog govora.

Bekstvo od buke

Celog života izloženi buci, često i ne razmišljamo o posledicama koje ona ostavlja na naš sluh ‒ od boravka na saobraćajem zakrčenim gradskim ulicama, do preglasne muzike kojoj se svesno izlažemo slušajući je preko slušalica. Zbog toga, stručnjaci podsećaju na terapijske efekte muzike određene frekvencije, meditacije, relaksacije i okretanja tišini koja, ipak, nikada nije apsolutna.

Iako sebe ne možemo izolovati u potpunosti, možemo se okrenuti tišini sa određenim nivoom vibracija. U ambijentalnoj tišini možemo biti sami sa sobom i tada vibriramo u skladu sa prirodom. Tada, u našim neuronskim sistemima sve radi za nas.