Iza fotografskog objektiva

Budući da se istakao u radu kao mladi šegrt Državne štamparije u Beogradu, knez Miloš Obrenović ga je četrdesetih godina 19. veka poslao u Beč da usavrši litografske veštine. Boravak u prestonici nekadašnjeg moćnog evropskog carstva dinastije Habzburg biće presudan u izboru zanimanja kojim će se baviti do kraja života, posvećen do krajnjih granica svog umeća.

U „Autobiografiji" je zabeležio: „Mogu, dakle, reći da sam u celom slavenskom svetu ja prvi koji sam počeo da se zanimam fotografijom." Od 1845. godine prati se kontinuirano hronologija njegovih kalotipija i dagerotipija.

Kao izvanredan crtač uspešno se bavio litografijom. Među prvim radovima u tehnici litografije bili su portreti Dositeja Obradovića, Vuka S. Karadžića i Mihaila Obrenovića. Najvažniji poduhvat na polju litografije ostvaren je u projektu „Spomenici srbski i Srbi", koji je pokrenut sa idejom da bude serija ilustrovanih ličnosti i događaja.

U svom ateljeu je ovekovečio sve viđene ljude toga doba ‒ pored kneza Mihaila Obrenovića, i kneginju Juliju, vladiku Njegoša, kneza Danila, patrijarha Josifa Rajačića, kapetana Mišu Anastasijevića, Uzun Mirka, književnicu Milicu Stojadinović Srpkinju, Đuru Daničića, Branka Radičevića i mnoge druge ličnosti. Takođe, uradio je autoportret pažljivo insceniran. Delo izražava ponos umetnika ‒ nacionalnog pionira u fotografiji.

Usavršavanje fotografske veštine naročito je bilo zapaženo posle 1861. godine, kada je Anastas Jovanović postao upravnik Dvora kneza Mihaila Obrenovića. Njegov objektiv je bio uperen u mnoge poznate ličnosti, ali je ispratio i značajne događaje. Na snimcima se uočavaju savremeni život, interesantni događaji, detalji ulica, dvorišta, panorame gradova (Beča, Beograda, Kragujevca itd.). Među najdragocenijim radovima smatraju se zabeleženi odlazak poslednje turske vojne posade i paše sa Kalemegdana 1867. godine i proslava pedesetogodišnjice Takovskog ustanka.

Slikarski talenat, osećaj za predeo i atmosferu, uočljiv je u delu „Pogled na Beograd sa zemunske straneˮ, naslikanom u maniru najboljih pejzažnih škola Evrope. U okviru obeležavanja dva veka od rođenja Anastasa Jovanovića (1817‒1899), Muzej grada Beograda je u Konaku kneginje Ljubice priredio izložbu „Anastas Jovanović - Umetnost i novi medijiˮ, na kojoj je izloženo oko 200 originalnih radova: crteža, akvarela, talbotipija, fotografija, stereoskopskih snimaka i ličnih predmeta iz kolekcije Muzeja grada Beograda. Izložba autorke Danijele Vanušić (koja je viši kustos Muzeja grada Beograda) traje do kraja januara 2018. godine.