U susret praznicima ‒ narodna tradicija i običaji u decembru

Prema kalendaru kojim su se Srbi nekada služili, računajući od velikog biblijskog potopa, ili novog stvaranja sveta ‒ 2017. godina je 7525. U tom kalendaru piše i ponešto iz te duge istorije koju srpski narod ne želi da zaboravi. Dr Dragomir Antonić, etnolog, duže od dvadeset pet godina znalački beleži i opisuje narodna verovanja, znanja i običaje koje su Srbi čuvali kroz istoriju, a koji nam i danas mogu biti od koristi.

Na predstavljanju novog izdanja knjige „Srpski narodni kalendar za 2018/7526. godinu", uz besedu o decembarskim praznicima ‒ Vavedenju, Nikoljdanu, Detincima, Matericama i Ocima, čulo se i da je važno pamtiti i poznavati svoju istoriju, jer svako poštuje i ceni osobu od znanja.

Dr Dragomir Antonić, autor „Srpskog narodnog kalendara", za Internet portal Obrazovno-naučnog programa istakao je da moramo poštovati sebe da bi nas drugi poštovali, i da bez znanja o sebi ne možemo znati ni o drugima.

Srpski narod je razvio mnoga verovanja i običaje koji su povezani sa određenim praznicima i dao im specifična obeležja. U njihovom stvaranju u velikoj meri bio je inspirisan crkvenim pravilima, ali je ponekad i odstupao od njih i prilagođavao ih tradiciji.

Prema rečima dr Antonića, praznici povezuju srpski narod svuda u svetu: „Imamo 118 narodnih praznika godišnje. Neki se poklapaju sa pravoslavnim praznicima, neki ne, ali živeli mi u Sremu, Kninu, Pirotu, ili u Vasojevićima, svi praznujemo na sličan način. Kada Srbin ode na Novi Zeland i dalje slavi Vidovdan... Slavi taj praznik u Australiji, u Kanadi, slavi u Kuršumliji. Praznici su ono što nas povezuje."

To izdanje postoji više od dvadeset pet godina i predstavlja „bukvar" koji čitaocu svake životne dobi može da približi srpsku tradiciju i istoriju.

„Na praznike treba gledati vrlo jednostavno, i valja razumeti šta oni znače. Oni pokazuju da nismo od juče ovde, da postoji neka tradicija, da postoji prošlost, da smo mi jedna alka u onome što se zove životni ciklus srpskog naroda. Svaki narod to ima i svaki narod to čuva", rekao je dr Dragomir Antonić.

U Kalendaru je zabeleženo šta valja raditi kog dana, kakva su narodna verovanja o pojedinim prirodnim pojavama, kako se prema njima odnositi. Objašnjeni su veliki pravoslavni praznici poput Božića, Vaskrsa, praznika Presvete Bogorodice. Tu su našli mesto i narodni praznici kojih nema u crkvenim kalendarima koji su se sačuvali hiljadama godina u narodnim verovanju i ritualnoj praksi.

Na svečanoj promociji Kalendara učestvovali su autor dr Dragomir Antonić, hor pri Hramu Svetog Đorđa u Beogradu, i ansambl „Pevnica Stupovi".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.