U blizini bića „velikog plavetnilaˮ

Po ulasku u prostor Javnog akvarijuma i tropikarijuma, pažnju prvo privuku jarke, živopisne boje zlatnih ribica, vrste Amazona, čuvena riba klovn, plavi i žuti tang. Ipak, primetili smo i mnoge ne tako upadljive, a vrlo neobične vrste: murinu žutošarku, jegulje, madagaskarskog paličnjaka, šumsku nimfu, biljke mesožderke... Želeli smo da više saznamo o njihovom poreklu, načinu života, o tome kako se uzgajaju.

Uz ljubazno vođstvo Branislava Jakovljevića, direktora i menadžera projekta, i mladih radnika-entuzijasta, pratili smo kako se životinje hrane, kako održava salinitet i temperatura vode i shvatili koliko je pažnje, iskustva, znanja i posvećenosti potrebno da bi se održavalo tako mnogo različitih biotopa na jednom mestu.

Branislav Jakovljević, inače tehnolog po struci, iskusan ronilac i podvodni fotograf, dočarao nam je kako je od ljubavi prema akvaristici godinama rasla ideja o Javnom akvarijumu, a zatim se, trudom i ulaganjem, gradilo zdanje u kome se danas edukuju deca, učenici, prirodnjaci, budući biolozi, veterinari i studenti umetničkih fakulteta.

Kako je nastao projekat posvećen ljubiteljima akvaristike i egzotičnih vrsta?
‒ Sve je počelo pre dvadeset pet godina ‒ prodavao sam ribice na Kalenić pijaci i shvatio da je ljudima zanimljivo da to vide. Većina je zagledala, nije kupovala, i tako sam shvatio da je ljudima i deci nešto ovako vrlo potrebno. Usavršavali smo znanje, tehnološko, veterinarsko, biološko i vremenom je postalo moguće napraviti odgovarajuće akvarijume, kvalitetne biotope. Pre četiri godine, preko konkursa Opštine Savski venac, ušli smo u prostor i pravili deo po deo. Sve smo radili sami, na osnovu onoga što smo skupljali godinama, pomoć smo dobijali isključivo u vidu akvarijuma i sličnih doprinosa.

U Akvarijumu mnogi posmatraju, ali i uče. Dolaze učenici, studenti, neki su i volonteri. Koliko je edukacija neophodna za rad na ovakvom mestu?
‒ Trudimo se da obučimo jer ovde je najbitnija struka ‒ da ljudi znaju kako da se bave životinjicama. Imamo organizovane posete za decu predškolskog, školskog uzrasta. Biolozi koji volontiraju uče se da vode grupe, objašnjavaju, pokazuju. Imamo i bioskopsku salu sa šezdeset mesta, gde subotom i nedeljom (9‒16) prikazujemo autorizovane kratkometražne podvodne filmove sa festivala „Nečujnoˮ (posetioci mogu pratiti retrospektivu dosadašnjih programa).

Đacima i studentima sigurno znači što mogu da upoznaju i zaista vide svet koji su do sada spoznavali samo teorijski.

‒ Mi smo se potrudili da imamo oko 80% školskog programa biologije za šesti razred osnovne škole i drugi razred gimnazije. Svaki stručnjak će vam reći da kad deca vide nešto uživo, onda o tome i nauče. Deca ovde dobijaju znanja koja, slobodno mogu reći, nisu mogla dobiti u školi ‒ uživo prate život životinja, a ponekad i razmnožavanje, pošto imamo takozvani bebi-kutak. Takođe, ljudi koji gaje ribice ovde mogu da saznaju kako se šta radi, da dobiju savete, vide sve to u praksi. Budući da smo iskusni u bavljenju ribicama i gmizavcima, imamo veliku želju da ljudima damo prave informacije jer ih ne mogu dobiti u većini pet-šopova. Škole za akvaristiku na ovim prostorima ne postoje, internet je mač sa mnogo oštrica i zato mi želimo da prenesemo ljudima sve što znamo.

U kojoj meri danas ljudi gaje ribice i egzotične vrste, koliko ih zanima tako nešto?
‒ Nekada je to bilo mnogo zastupljenije, ali mi pokušavamo da mobilišemo nove mlade snage i da roditeljima na jedan elegantan način pokažemo da je deci to potrebno. Dokazano je terapijsko dejstvo na ljude i decu ‒ dolaze grupe iz škola za decu sa posebnim potrebama, potpuno besplatno. Ljudi koji dolaze sa autističnom decom primećuju poboljšanja ‒ deca se ovde osećaju prijatno, idu od akvarijuma do akvarijuma, interesuje ih sve.

U Javnom akvarijumu se održavaju i brojne manifestacije. Šta ćemo moći da vidimo narednih meseci?
‒ Organizovali smo Sajam akvaristike i teraristike („Akva tera Srbijaˮ I, II), a 23. i 24. decembra organizujemo i novogodišnji vašar akvaristike i teraristike („Akva tera Srbijaˮ III), gde će ljudi moći da vide razne vrste životinjica, kućne ljubimce, da dobiju razne informacije. Do kraja decembra možete videti i izložbu fotografija koje su u Akvarijumu zabeležili učenici Grafičke škole. Za vreme Noći muzeja studenti Akademije lepih umetnosti slikali su životinje Akvarijuma i te slike su nam poklonili. Organizovali smo i zamenu i udomljavanje kućnih ljubimaca, na taj način pokušavamo da sačuvamo dobrobit životinja koje ljudi više ne mogu da čuvaju.

Kojim vrstama biste voleli da upotpunite dosadašnje biotope? Koliko ih je teško nabaviti?
‒ Voleo bih da nabavimo ajkule, raže, hobotnice. Nije ih teško nabaviti, ali su potrebna sredstva i adekvatan prostor. Trenutno nemamo dovoljno veliki prostor za ajkule, ali za hobotnicu smo pripremili akvarijum.