Sa Tihomirom Stanićem na skrivenom mestu

Slikoviti pejzaž Kozarske Dubice u jedinstvenim jesenjim bojama nosi neobični mir i tišinu. Vazduh je čist, udaljen od gasova velikih industrijskih postrojenja, a reka Una, koja teče duž celog mesta, daje krajoliku posebnu lepotu.

Neko bi pomislio da su to idealni uslovi za život, međutim, realnost je malo drugačija. Sveprisutna je velika migracija stanovništva, koje odlazi iz rodnih domova u inostranstvo, ili sve više u zemlje bivše Jugoslavije ‒ Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.

„Evo vidite, ovo je kuća u kojoj smo živeli, moji roditelji, dva brata i ja", započinje priču popularni Tika, ispred, sada već ruinirane kuće na kojoj se jedva naziru prozori i vrata nekadašnjeg domaćinstva.

„Živeli smo ovde do 1991. godine, kada sam, predosećajući zlo i rat koji se sprema, nagovorio porodicu da se preseli u Beograd, u kome sam se ja već nalazio nakon završetka studija glume na novosadskoj Akademiji.

Međutim, ja se osećam kao da nikada nisam ni otišao, s obzirom na to da se stalno vraćam u Dubicu, uglavnom iz privatnih razloga. Naime, ja sam na obali Une, na skrivenom mestu svoje duše, uvek donosio najznačajnije odluke u životu."

Deluje je neverovatno da se ostvareni glumac, koji je sada u zenitu popularnosti, nekada borio sa ogromnom tremom na polaganju prijemnog ispita za glumu i da je dugo čekao na prvu veliku ulogu ‒ lik kralja Aleksandra Obrenovića u čuvenoj seriji Save Mrmka „Propast dinastije Obrenović".

Upravo na tom mestu, kraj Une, odrekao se alkohola, svog najvećeg poroka.
„Kad god bih donosio neku važnu odluku, ili se sreo sa bezizlaznom situacijom, došao bih ovde na obalu Une, jedino mesto gde mogu da komuniciram sa kosmosom.

Proučavajući Tesline zapise i studije, shvatio sam da svima nama upravlja nevidljiva, neopisiva nebeska sila, u čijem centru se nalazi moćno magnetno jezgro, glavni pokretač našeg psihičkog i fizičkog života."

Većina ljudi sklona je verovanju u sudbinu, religiju, sreću, sujeverje, ne shvatajući važnost sopstvene unutrašnje snage, koja je osnovno i verovatno jedino oruđe kojim realizujemo unapred postavljene ciljeve i gradimo svoju budućnost.

„Na pitanja o uspehu i popularnosti, koja često dobijam, odgovaram da je to rezultat kontinuiranog rada svakog pojedinca, pa i mene, na samom sebi, kao i vešto izbalansiranog sklada u životu sa prirodom i zdravim okruženjem."

Posle ovih reči Tihomira Stanića postaje jasnija ona narodska izreka da je svaki čovek kovač svoje sreće, da je život večita borba u kojoj pobeđuju oni sa jakom voljom, pozitivnom energijom i čistom dušom, možda baš onakvom kakvu ima jedna i jedinstvena reka Una.