Život pčele

Da li ste znali da medonosne pčele Apis mellifera proizvode med već sto pedeset miliona godina? One jedine od insekata proizvode hranu koju mi, ljudi, jedemo.

Neverovatnom veštinom i snagom pčela uspe da u minuti zamahne krilcima 11.400 puta, zbog čega i čujemo zujanje. Medonosne pčele imaju 170 receptora mirisa koji im omogućuju rodbinsko prepoznavanje, komunikaciju unutar košnice i pronalaženje hrane. Retko se sreće takva organizovanost. Njihov njuh je toliko precizan da mogu da razlikuju i više od sto raznih biljnih sorti. Ta malena bića u proseku mogu da proizvedu jednu dvanaestinu kašičice meda u svom životu. Koliko su pčele vredne govori i podatak da u letu obiđu od 50 do 100 cvetova.

Pčelica pametnica

I pored toga što je veličine zrna susama, pčelinji mozak je sposoban za veoma kompleksne funkcije i odgovorne zadatke. Budući da spada u takozvane socijalne insekte, pčela ima izuzetno bogat „repertoar ponašanjaˮ. Pčele grade šestougaone ćelije saća, manipulišu polenom, praškastom supstancom, kako bi od njega napravile grudve koje će smestiti u korpice na nogama. Zanimljivo je i da pčele umeju da izvedu široki spektar „plesova" kojima saopštavaju lokaciju hrane. Kada se bore sa neprijateljima, pčele mogu odlično da se snađu i izbegnu povrede. Pored toga što čiste gnezdo od otpadaka, usavršile su i tehniku grejanja gnezda kontrakcijom mišića. Pčele se ne rađaju naučene, već kao mlade uče od starijih kako da prave med. Medonosne pčele znaju da je planeta okrugla, i mogu da računaju uglove kako bi se orijentisale. Danas je sasvim jasno da minijaturni mozgovi poput pčelinjih imaju mnogo veće saznajne kapacitete nego što se to pretpostavljalo pre dvadesetak godina.

Matica ‒ kraljica pčela

Matica može da živi i do pet godina, a u retkim slučajevima može da dočeka i duboku starost do sedme godine. Ona je i jedina pčela u košnici koja polaže jaja. Najveća produktivnost matice je u vreme leta, kada polaže i do 2.500 jaja dnevno. Matice imaju žaoku, ali je gotovo nikad ne koriste; uglavnom su u ćeliji i nisu u opasnosti. Jedna matica, kraljica, vlada među 20 000 do 80 000 pčela.
Trutovi, sasvim opravdano, u našem rečniku označavaju neradnike i lenjivce sklone uživanju. Istina je da trutovi zaista ništa ne rade, to su muške pčele koje nemaju žaoku i njihov jedini zadatak jeste parenje sa maticom.

Konkurs za radilice

Medonosne pčele „dobijaju posaoˮ u košnici na osnovu svoje starosti. Radilice su polno nerazvijene ženke a njihovi poslovi, primera radi, mogu da izgledaju ovako: ako su stare jedan ili dva dana, provode dane čisteći ćelije a posao započinju sa onom ćelijom u kojoj su se rodile; kada imaju od tri do pet dana, hrane strarije larve; od šestog do jedanaestog dana hrane mlađe larve; od dvanaestog do sedamnaestog dana proizvode vosak, prave „medne lončiće", nose hranu i vrše pogrebne dužnosti; od osamnaestog do dvadeset prvog dana starosti stražare na ulazu u košnicu i štite je od uljeza; od dvadeset drugog dana pa sve do smrti, koja nastupa nakon 40 do 45 dana, prikupljaju nektar, polen, vodu, oprašuju....
Jaka i zdrava pčelinja zajednica tokom jednog dana može da opraši do tri miliona cvetova.

Hrabrost u odbrani otadžbinske košnice 

Žaoke pčela izgledaju kao mali harpuni sa zupcima. Pčele napadaju samo kada je ugrožen njihov opstanak ili kada zajednici preti opasnost. Smrtonosni mehanizam harpuna postoji kako bi se obezbedilo maksimalno „zarivanje" u telo protivnika. Kada nas pčela ubode i pokuša da pobegne sa mesta zločina, njena žaoka ostane duboko zarivena u koži, ali se u tom procesu iščupa i pola pčeline utrobe. To je jedinstveni primer insekta koji je primoran da izvrši samoubistvo u odbrani. Ipak, cena gubitka nekoliko radilica koju pčelinje društvo u nekoj košnici plaća nije prevelika ako na taj način uspeju da obeshrabre napasnika koji je došao po med. Vredne male, a neustrašive radilice u smrt odlaze hrabro, svoj život polažu u surovoj borbi i izlažu se bolu zarad opstanka zajednice.

Tako izgleda život tih malih bića, koja su snažnija, organizovanija i hrabrija od mnogo naprednijih vrsta!

 Priredila: Nataša Nešković