Skulpture i reljefi Koste Bogdanovića

O Bogdanovićevoj potrazi za savremenim pojmom „lepo" kroz „oduhovljeno", može se govoriti kao o svojstvenom objedinjavanju poetike minimalizma u shvatanju forme i već proverenih umetničkih vrednosti iz prošlosti. U znak sećanja na Kostu Bogdanovića, u Galeriji 212 (Vlajkovićeva br. 25) otvorena je izložba „Skulpture i reljefi", na kojoj su predstavljena njegova skulptorska ostvarenja.

Autor izložbe je mr Marko Bogdanović, Kostin sin, takođe istoričar umetnosti. Izložba koja će trajati do 28. novembra povod je za dublju analizu bogatog kreativnog opusa Koste Bogdanovića. Stoga smo, u razgovoru sa dr Rajkom Bošković, istoričarkom umetnosti iz Muzeja savremene umetnosti, pronikli do suštinskih odlika njegovog stvaralaštva.

Kako bi se u kratkim crtama opisala Bogdanovićeva dela?

‒ Mirno, tiho i uzvišeno. To su forme u kojima je vanredno odnegovana osetljivost za sakralnost, drugim rečima, to su „forme sa aurom".

Šta je još značajno pomenuti iz njegove bogate biografije?

‒ Osnovao je Centar za vizuelnu kulturu i informacije u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1974. godine. Ustanovio je predmet Vizuelna kultura, koji je prvi put uveo u Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu 1982. i kasnije na postdiplomskim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Imali ste priliku da sarađujete sa njim na više planova, a godine 2009. priredili ste izložbu u Kući legata pod nazivom „Uzvišeno u senci". Kako biste opisali profil tog umetnika?

‒ Celokupno Kostino delovanje ‒ koje pratimo u oblasti umetnosti (skulpturi, slikarstvu i fotografiji) i kroz istraživanja vizuelne kulture ‒ usmereno je na stvaranje i negovanje obnovljenog i proširenog pojma „lepog i uzvišenog". To je ujedno i profil umetnika koji svoju stvaralačku aktivnost sagledava jedinstveno kroz delo i reč. U tom smislu se osnovno Bogdanovićevo polazište kao neka vrsta „filozofema" u shvatanju misije umetnosti može prepoznati u skladnom odnosu čoveka prema prirodi i prema samom sebi, što se može svesti u njegov poznati termin i značenje „oljuđenje" ljudskog bića ka „totalnoj nauci o čoveku". Otuda multikulturalnost, jedna od suštinskih odlika njegove umetnosti, predstavlja stvaralački povod za stvaranje karika u lancu kolektivnog postojanja i iskustva.

Pored prirodnih materijala, drveta, gline, kamena, bronze, u svojim radovima je koristio i različite industrijski proizvedene materijale, ali se ipak vraćao prirodnim?

‒ Da, razumevanjem odnosa prema duhu drveta u verovanju mnogih starih naroda, posebno u japanskoj tradiciji, nastao je njegov ciklus reljefa Forma japanika. Bogdanović je tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka napravio celovite cikluse reljefa u drvetu.
Pored Forme japanika, tu su Vizanteme, Forma arhitektonika, Gotička, Forma urbana, Forma islamika. Vizuelni prizor se u tim delima svodi na čist estetski sublimat u vidu naznaka koje odlikuju određenu kulturu.

U stvaranju „predmeta sa aurom" koristio je belu, zatim plavu i zlatnu boju?

‒ Ako je zlatna boja sinonim za svetlost, plava za spiritualnost i meditaciju, bela je simbol duhovne čistote. Poseban odnos prema belini zapažen je u ciklusu radova Okamenjene senke, dok je veoma suptilno uskladio odnos zlatne i ultramarin plave u radovima Skulpturalne refleksije.

Kosta Bogdanović je, između ostalog, bio inspirisan i haiku poezijom. Te vrste refleksija preobražavale su materijal na kojem je radio u izuzetno suptilno stanje dovedeno do poetizacije dela; s druge strane, izdvajao je i dva temeljna polazišta ‒ pentagram i oduhovljenu prazninu?

‒ Praznina je za njega „očišćeni" prostor od svake materijalne dominacije, mogla bi se označiti kao mesto „tihovanja" prisutno u vizantijskoj estetici i isihastičkom učenju. U njegovoj skulpturi pentagramska forma predstavlja kulturu paleotehničkih načela u ljudskom iskustvu.

Kosta Bogdanović je tokom pet decenija stvaranja i produbljivanja na polju vizuelne kulture poetizovao prizore kroz stanje opipljive uzvišenosti baš kao pesnik koji piše stihove. Stoga ne čudi što je ovih dana u Galeriji 212 priređena izložba „Skulpture i reljefi", i što su predstavljeni radovi povod za ponovno sagledavanje veličine i dubine tog izuzetnog umetnika.